Zemlje zapadne Afrike odmeravaju obećanja trupa za moguću misiju u Nigeru

Zemlje zapadne Afrike odmeravaju obećanja trupa za moguću misiju u Nigeru

Zapadnoafričke zemlje su u petak radile na prikupljanju trupa za moguću vojnu intervenciju u Nigeru, dok su se vođe vojnog udara odupirali međunarodnim pozivima da se povuku i vrate svrgnutog predsednika na funkciju.

Regionalni blok ECOVAS naredio je aktiviranje pripravnih snaga u četvrtak, dve nedelje nakon što su generali zbacili predsednika Mohameda Bazuma u ​​sedmom državnom udaru u zapadnoj i centralnoj Africi za tri godine.

Još nije bilo jasno kolika će biti sila, koliko će vremena trebati da se okupi i da li će zaista izvršiti invaziju. Napori poslednjih godina da se organizuju zapadnoafričke snage od više hiljada vojnika sputani su finansijskim i logističkim ograničenjima, kažu bezbednosni analitičari.

Ali predložena misija je podigla avet produbljivanja sukoba u strateški važnom regionu gde su zapadne sile izgubile vlast tokom talasa državnih udara i gde se ruski uticaj pojavljuje u porastu.

ECOVAS – Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država – saopštila je da su sve opcije na stolu i da se i dalje nada mirnom rešenju krize u Nigeru.

Bezbjednosni analitičari kažu da bi snagama ECOVAS-a mogle biti potrebne sedmice ili duže da se okupe, što potencijalno ostavlja prostor za pregovore.

Obala Slonovače je jedina zemlja koja je do sada precizirala koliko će vojnika poslati. Predsednik Alasan Uatara obećao je u četvrtak bataljon od 850 vojnika.

Portparol beninske vojske rekao je u petak da će donirati trupe, ali nije rekao koliko. Senegal je prošle nedelje rekao da će dati trupe ako dođe do intervencije.

Većina drugih zemalja Ekovasa – uključujući regionalnu vojnu tešku Nigeriju, koja čini više od polovine stanovništva bloka i koja ima rotirajuće predsedništvo – do sada je odbila da komentariše.

Ministar odbrane Gambije Sering Modou Njie i ministar informisanja Liberije Ledžerhud Reni rekli su Rojtersu u petak da još nisu doneli odluku o slanju trupa.

Vojne vlade u susednom Maliju i Burkini Faso, obe članice Ekovasa, rekle su da će braniti huntu u Nigeru.

Afrička unija je pozdravila odluku ECOVAS-a da aktivira snage i nastavi da traži diplomatsko rešenje. Hunta tek treba da reaguje.

Državni udar u Nigeru bogatom uranijumom, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ali ključnom savezniku Zapada u borbi protiv islamističkih militanata u regionu Sahela, izazvan je unutrašnjom politikom, ali ima posledice daleko izvan njenih granica.

Američke, francuske, nemačke i italijanske trupe stacionirane su u Nigeru u okviru borbe protiv lokalnih ogranaka Al Kaide i Islamske države.

Glavni grad Nijamej je u petak ujutro bio miran, ali su stanovnici ljuti zbog pretnji vojnom intervencijom.

„Ne plašimo se toga jer su naše odbrambene i bezbednosne snage i narod zajedno“, rekao je student Hama Musa.

„Od trenutka kada su preduzeli sankcije protiv naroda Nigera i nakon toga, videli su da su ljudi ustali da se bore protiv ovih odluka.

Drugi student, Bala Souleimane, takođe ljut na ECOVAS, rekao je: „Duboko u sebi, ne plašim se, bavim se svojim poslom. Mislim da je ovo samo ucena.“

Od puča, mnogi Nigerijci su se pojavili na skupovima koje je organizovala hunta kako bi pokazali podršku generalima, kritikujući zapadne sile i hvaleći Rusiju, odražavajući reakcije nakon nedavnih puča u Maliju i Burkini Faso, čije su vojne hunte izbacile francuske snage nakon preuzimanja vlasti.

Ambasada bivše kolonijalne sile Francuske bila je meta protesta u Nijameju.

Francuska je saopštila da je u potpunosti podržala sve zaključke hitnog samita EKOVAS održanog u četvrtak u prestonici Nigerije Abudži. Ali je ostao jasan od navođenja bilo kakve konkretne podrške koju bi mogao dati bilo kojoj potencijalnoj intervenciji.

Još uvek nije bilo zvaničnog zahteva ECOVAS-a ni Francuzima ni Sjedinjenim Državama za bilo kakvu pomoć za vojnu operaciju, rekao je francuski izvor. Za sada nije bilo jasno kakva će biti reakcija na bilo koji potencijalni zahtev, dodaju.

Ponavljajući podršku naporima ECOVAS-a, američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da će Sjedinjene Države smatrati huntu odgovornom za bezbednost Bazuma i njegove porodice. EU je takođe pozvala na njegovo hitno oslobađanje.

Human Rights Vatch je saopštio da je ove nedelje razgovarao sa Bazumom i da im je svrgnuti predsednik, koga hunta drži u zarobljeništvu sa suprugom i sinom, rekao da je tretman njegove porodice u pritvoru bio „neljudski i okrutan“.

„Moj sin je bolestan, ima ozbiljno srčano oboljenje i treba da poseti lekara“, rekao im je Bazum, citirao je HRV.

Bazumova ćerka Zazija Bazum, koja se nalazi u Francuskoj, rekla je britanskom listu Gardijan da njen otac gubi na težini i da ga hunta drži u žalosnim uslovima kako bi pokušala da ga pritisne da potpiše pismo o ostavci. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi uslove njegovog pritvora.