U onome što se veruje da je prvo svetsko otkriće, istraživači sa Univerziteta Otago su otkrili da pšenični gluten izaziva upalu mozga kod miševa.
Istraživanje, koje je vodio vanredni profesor Aleks Tups, a objavljeno u časopisu Journal of Neuroendocrinologi, može biti od značaja za ljudsku fiziologiju.
„Miševi su odličan model za proučavanje ljudske fiziologije. Imaju veoma sličan cirkulatorni, reproduktivni, digestivni, hormonski i nervni sistem. „Dakle, sasvim je moguće da se ista upala koju smo pronašli kod miševa može desiti i kod ljudi.“
Studija je istraživala da li standardna dijeta, koja se naziva ishrana sa niskim sadržajem masti (LFD), obogaćena sa 4,5% glutena (koja odgovara prosečnoj dnevnoj potrošnji ljudi), ili dijeta sa visokim sadržajem masti (HFD), obogaćena sa 4,5% glutena, menja telesnu težinu, metabolički markeri ili centralna inflamacija kod mužjaka miševa.
„Gluten, koji se nalazi u žitaricama kao što su pšenica, raž i ječam, čini glavnu komponentu ishrane u većini zapadnih nacija.
„Dok su prethodne studije pokazale da gluten podstiče povećanje telesne mase i upalu kod miševa u enteričkom nervnom sistemu i gastrointestinalnom traktu, mi smo istraživali uticaj glutena na mozak.“
Iako je donekle bilo očekivano, studija je potvrdila „umereni obesogeni efekat glutena kada se daju miševima koji su bili izloženi ishrani sa visokim sadržajem masti, po prvi put možemo prijaviti upalu hipotalamusa (mozaka) izazvanu glutenom“, kaže vanredni profesor Tups.
„Mozak ima dve vrste imunih ćelija slične makrofagima u krvi. One se zovu astrociti i mikroglija. Otkrili smo da gluten kao i HFD povećava broj tih imunih ćelija. Efekat glutena koji se dodaje normalnoj ishrani povećao je ćeliju broj ćelija u istoj meri kao da su miševi hranjeni HFD-om. Kada je gluten dodat u HFD, broj ćelija je još više porastao.“
Hipotalamusni region mozga je od vitalnog značaja za koordinaciju osnovnih metaboličkih funkcija kao što su regulacija telesne težine i regulacija šećera u krvi.
„Ako je gluten doveo do upale hipotalamusa kod ljudi i samim tim do oštećenja mozga, to može biti loše na duge staze, kao što je povećanje telesne težine i poremećena regulacija šećera u krvi. Ako ovi efekti postanu uporni, mogli bi da pogoršaju rizik od npr. što je povezano sa poremećenom regulacijom šećera u krvi.
Zašto se to dešava nije poznato, kaže on.
„Ovo je potpuno novo i još uvek ne znamo zašto je to tako.
„Može biti da komponente pšenice glutena otporne na varenje mogu dovesti do imunološkog odgovora kao što se vidi kod pacijenata sa celijakijom koji se zatim manifestuje u mozgu. Ovo su rani dani i potrebne su nam buduće studije da potvrdimo da li ovo ima implikacije na celijakiju ili osetljivu na gluten. ljudi .“
Međutim, vanredni profesor Tups kaže da ovo otkriće ne znači da bi ljudi trebalo odjednom da prestanu da jedu gluten.
„Ne kažemo da je gluten loš za sve. Za ljude koji su tolerantni na gluten, potpuno bez glutena može imati zdravstvene posledice koje mogu nadmašiti potencijalne koristi. Ljudi često ne konzumiraju celu hranu i visoko obrađeni proizvodi bez glutena često imaju malo vlakana i puno šećera.
„Mi kažemo da buduće studije treba da otkriju da li se naši nalazi kod miševa mogu prevesti na ljude i da li se astro- i mikroglioza izazvana glutenom mogu razviti i kod osoba osetljivih na gluten.“
