Istraživači sa Harvard T.H. Chan škole javnog zdravlja analizirali su podatke od 147.374 osobe iz tri dugotrajne prospektivne kohorte: Health Professionals Follow-up Study, Nurses’ Health Study i Nurses’ Health Study II. Aerobne vežbe su takođe imale značajnu ulogu, a najniži rizik od smrtnosti zabeležen je kod onih koji su kombinovali redovni trening snage sa značajnim aerobnim aktivnostima.
Tim istraživača ističe da rezultati odgovaraju na važna pitanja vezana za trening snage. „Benefiti aerobne fizičke aktivnosti su dobro utvrđeni“, navode istraživači u svom objavljenom radu. „Međutim, uloga treninga snage u smanjenju smrtnosti od svih uzroka i specifičnih uzroka ostaje manje jasna.“
Svi učesnici studije su bili zdravstveni radnici: 74 procenta je ispunilo preporučene 150 minuta nedeljno umerenih aerobnih vežbi, dok je 46 procenata redovno vežbalo trening snage. Pored smanjenja rizika od smrtnosti od svih uzroka, oni koji su vežbali između 90 i 119 minuta treninga snage imali su 19 procenata manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti i 27 procenata manji rizik od smrti od neuroloških bolesti.
Aerobne vežbe su mjerene u MET (metabolički ekvivalent zadatka) satima, što predstavlja koliko energije aktivnost troši u odnosu na mirovanje. Na primer, 150 minuta umerenih aerobnih vežbi odgovara 7,5 MET sati, što znači da troši 7,5 puta više energije nego mirovanje. Ovaj tip vežbi pokazao se kao još korisniji za produženje života, u skladu sa ranijim istraživanjima.
Učesnici koji su imali najmanje 45 MET-sati aerobne aktivnosti nedeljno imali su 42-47 procenata niži rizik od smrti, bez obzira na to koliko su treninga snage radili. Najveće smanjenje rizika od smrtnosti zabeleženo je kod onih koji su radili 30-44 MET-sata aerobnih vežbi nedeljno, uz 60-119 minuta treninga snage. Ta kombinacija bila je povezana sa 45 procenata nižim rizikom od smrti.
„Izvršili smo zajedničku analizu treninga snage i aerobnih aktivnosti koja je pokazala najniži rizik od smrtnosti kod učesnika koji su se bavili obema aktivnostima, što je u skladu sa prethodnim studijama“, navode istraživači. „Važno je napomenuti da, iako su aerobne ili trening snage pojedinačno smanjili rizik od smrtnosti, aerobna aktivnost je donela veće koristi.“
Studija ne može dokazati da je vežbanje direktno uzrokovalo duži život. To je bila posmatračka studija, što znači da je istraživala obrasce u postojećim navikama i zdravstvenim ishodima ljudi. Učesnici su takođe sami izveštavali o svojim navikama vežbanja, pa može postojati određena nejasnoća u podacima.
Međutim, veliki broj učesnika i obim podataka prikupljenih tokom decenija čine ovu studiju korisnom referencom za koristi treninga snage. Oko jedan do dva sata nedeljno može biti dovoljno za značajne koristi, a kombinovanje treninga snage sa aerobnim vežbama čini se kao najbolji način za produženje života, uz mnoštvo drugih faktora.
Istraživači žele da prošire svoju analizu kako bi ispitali kako tipovi vežbi mogu uticati na kvalitet života, kao i na zdravlje: koliko dugo ljudi ostaju zdravi, pokretni i nezavisni.
