Izjava ministarke zdravlja Danice Grujičić da će izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju zaposleni posle petnaest dana bolovanja morati na komisiju je vrhunac licemerja i ozbiljna, nijednim argumentom potkrepljena optužba da su radnici lažni bolesnici, a ordinirajući lekari varalice i uvreda za sve radnike, njene kolege lekare i sve građane koji svakog meseca daju 10,3 odsto svoje zarade za zdravstveno osiguranje, saopštila je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata.
Kako navode iz ASNS, ne daju radnici sami sebi bolovanje, već lekari koji imaju stručnu kompetenciju, profesionalnu i ličnu odgovornost, pre svega za svoje pacijente. Dodaju da ovakvo javno izraženo nepoverenje u poštenje i profesionalnost struke zahteva ili izvinjenje ili iz korena promenjen sistem primarne zdravstvene zaštite.
„Nesposobnost ministarke da reši barem jedan od fundamentalnih problema zdravstva, počev od čekanja na operacije duže od godinu dana, specijalističkih pregleda na koje se čeka minimum šest meseci, nedostatka lekova i svih drugih problema koji su, na žalost, postali sastavni deo našeg zdravstvenog sistema, Vlada i ministarka ponovo zaopsenjuju stvarnost i nasrću na radnike, a sve da bi zadovoljili alavost stranih korporacija za ionako pljačkaškim profitima koje ostvaruju i iznose iz zemlje“, ističe se u saopštenju.
ASNS ukazuje da radnici već godinama izbegavaju bolovanje i kad su ozbiljno bolesni, jer gube ne samo 35 odsto zarade, već i pravo na ozbiljne bonuse za prisutnost na radu.
„Zato, svako neargumentovano uopštavanje, posebno ako se koriste selektivno istrgnuti podaci, od kojih je najvažniji argument, kako ministarka kaže – ‘zahtev i pritužbe privrede’, predstavlja dalji atak na zdravlje i socijalni položaj radnika i njihovih porodica,a na korist korporacijama i ionako, prebogatoj državi i njenim fondovima“, kažu.
Podsećaju da su, prema podacima Eurostata, evropske agencije za statistiku, radnici u Srbiji u 2022. godini radili prosečno 42,3 sata, što je 2,3 sata duže od zakonom propisanog nedeljnog maksimuma i šest sati više nego što su radili radnici u zemljama EU (36,2).
„Toliko o radnicima i neradnicima“, zaključili su u saopštenju.
