Dve nedelje velike vrućine i šumskih požara potvrdili su strahove da je grčki ekosistem pod sve većim rizikom, kažu stručnjaci.
Prema procenama Nacionalne opservatorije Atine, oko 50.000 hektara (123.500 hektara) šume i vegetacije ostalo je spaljeno.
Ovo mesec jul čini najgorim u poslednjih 13 godina u smislu spaljene zemlje, rekao je Charalampos Kontoes, direktor istraživanja u opservatoriji.
„Bila je suva zima, a prolećne kiše nisu bile dovoljne da održe” vlagu u zemljištu, rekao je Kontoes za AFP.
Ministar civilne zaštite Vasilis Kikilias je ove nedelje rekao da su se ekipe borile sa više od 660 požara ovog meseca, u proseku od 50 do 70 požara dnevno.
Preduzeća i farme na turističkim ostrvima Krf i Rodos, drugom najvećem ostrvu Evia u Grčkoj i selima u blizini Volosa, u centralnoj Grčkoj, podneli su najveći deo štete ove godine.
Grčko državno udruženje za osiguranje poljoprivrednika, ELGA, procenjuje da je na Rodosu uništeno 50.000 stabala maslina i 2.500 životinja i košnica.
U oblasti Volosa, organizacija je saopštila da je pronašla „značajne gubitke“ u požnjevom žitu i grožđu, pored poljoprivrednih mašina i zgrada.
Veliki gubici u stoci su takođe pogodili, dodaje se.
Grčka svake godine trpi šumske požare. Godine 2007. ostavili su 84 mrtvih na poluostrvu Peloponez i Eviji. U Mati, primorskom letovalištu u blizini Atine, 2018. godine umrle su 103 osobe.
Tri osobe su umrle u Eviji pre dve godine, a pet do sada ove godine.
„Požari koji se ponavljaju ugrožavaju ekosistem. Šume se pretvaraju u poljoprivredno-šumsko zemljište, grmlje u šipražje“, rekao je Nikos Bokaris, šef grčkog sindikata šumara.
„Pejzaž ima tendenciju da se menja i podseća na afričke pejzaže“, dodao je on.
Na Rodosu, gde su požari izbili 18. jula, veliki deo lokalne faune, uključujući ostrvskog jelena lopatara, ozbiljno je pogođen, rekao je Grigoris Dimitriadis, šef lokalnog udruženja za zaštitu životne sredine.
Pored toga, klimatska opservatorija Evropske unije Kopernikus u sredu je saopštila da su emisije dima od šumskih požara u Grčkoj bile najveće u ovom periodu u poslednjoj 21 godini.
Kontoes je primetio da planine u okolini Atine gore u proseku svakih šest godina.
To utiče na ekosistem jednog od najgušće naseljenih gradova u Evropi, u kojem živi više od trećine grčke populacije od 10,5 miliona, rekao je on.
Bokaris je dodao da je situacija posebno problematična u grčkoj prestonici jer „ima malo zelenih površina, a betonske zgrade stvaraju zatvoreno termalno okruženje“.
Grčka vlada, koja za požare okrivljuje prvenstveno klimatsku krizu, često je optužena da ne čini dovoljno da zaštiti biodiverzitet i spreči požare.
„Ove godine je prevencija počela malo kasno, ali protivpožarne blokade ili druge preventivne mere nisu uvek lek kada požar poprimi ogromne razmere“, rekao je Bokaris.
Prognostičar je rekao da je Grčka 2022. godine dobila 55 miliona evra (60 miliona dolara) iz evropskih fondova za prevenciju požara, a zatim još 86 miliona ove godine.
Njegov predlog je da se opožarena zemlja pusti da se regeneriše i da se zabrani pretvaranje „izgorenih šuma u površine za kultivaciju ili izgradnju“, kako se često dešava.
„Klimatska kriza se nije pojavila iznenada i neophodna je saradnja između vlade, lokalnih vlasti i volontera u borbi protiv nje“, rekla je Aleksandra Mesare iz Grčke Grčke.
