Španski portal Metalocus objavio je opširan tekst o projektu Nacionalnog stadiona u Surčinu, čiji su autori njihovi zemljaci iz studija Fenvik Iribaren, opisujući ga kao prvi „bašta stadion“ na svetu.
Španski arhitektonski studio Fenvik Iribaren dobio je zadatak da dizajnira novi Nacionalni stadion u Beogradu, sa ciljem da izradi zelenu i prirodnu fasadu, piše Metalocus.
Podseća se da je studio Fenvik Iribaren autor projekata za tri od osam stadiona na prošle godine održanom Svetskom prvenstvu u Kataru, uključujući i inovativan Stadion 974.
Za Beograd su zamislili stadion kružnog oblika, kapaciteta 52.000 sedišta. Inovativnu fasadu čine četiri prstena pričvršćena kosim zategama (kablovima), na kojima se nalaze zelene bašte.
Želja autora projekta je, kako se navodi, i da se stadion koristi 365 dana u godini, kao prostor na kom bi građani provodili svoje slobodno vreme. Beograđani i gosti glavnog grada biće, kako se navodi, u prilici da iživaju u prirodnom okruženju zahvaljujući ozelenjenoj fasadi stadiona. U okolini stadiona nalaziće se i kafeterije, kiosci, restorani, prostori za odmor raspoređeni na takav način kako bi se generisao „zeleni“ stadion, sa jedinstvenim i održivim prostorima za šetnju.
Stadion sa parkinzima sa 4.500 parking mesta, prostiraće se na 32 hektara što, kako ističe španski portal, o veličini projekta Nacionalnog stadiona.
Metalocus posebnu pažnju posvećuje energetskoj efikansosti objekta, odnosno tehnologiji četvorocevnih čilera (rashladnih uređaja), koja istovremeno obezbeđuje i grejanje i hlađenje. Sistem, kako se ističe, omogućava da se zaostala toplota stvorena u procesu hlađenja koristi za proizvodnju tople vode za grejanje, čija temperatura dostiže 45ºC do 50ºC. Treba napomenuti da se četvorocevni čileri oslanjaju na paralelno raspoređene reverzibilne aerotermalne toplotne pumpe, kako bi se obezbedilo grejanje ili hlađenje u zavisnosti od potreba sistema.
U Srbiji je, međutim, projekat Nacionalnog stadiona propraćen brojnim kontroverzama.
U poslednjih devet godina, koliko se o Nacionalnom stadionu priča, bilo je raznih najava kada će njegova gradnja početi, a pripremni radovi počeli su tek nedavno.
Stručna javnost, međutim, upozorava na pitanje isplativosti izgradnje Nacionalnog stadiona. Ističe se kako fudbalska reprezentacija Srbije nije imala zapaženije uspehe, dok se ne pamti kada su ulaznice za utakmicu koju su „orlovi“ igrali u Beogradu bila rasprodate.
Ne manje važan deo te jednačine je cena izgradnje Nacionalnog stadiona koja će, prema računici glavnog urednika nedeljnika NIN Milana Ćulibrka, umesto prvobitno planiranih 250 miliona evra iznositi čak 900 miliona evra.
Pritom javnosti na uvid nikada nije data bilo kakva studija opravdanosti izgradnje Nacionalnog stadiona, nije poznato kojim su se kriterijumima rukovodili nadležni kada su odredili da taj objekat bude izgrađen u Surčinu, u blizini ukrštanja obilaznice oko Beograda i auto-puta „Miloš Veliki“, niti se do samog arhitektonskog rešenja stadiona nije došlo kroz otvoreni, javni arhitektonsko-urbanistički konkurs.
Fenvik Iribaren jedan je od vodećih svetskih arhitektonskih studija za sportku infrastrukturu.
Projektovali su tri stadiona na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu u Kataru: Stadion 974, Al Tumama i Edukejšn siti koji su se, kako piše Metalocus, istakli po energetskoj efikasnosti i svojim inovativnim sistemima klimazizacije.
Nagrađivani su za projekat novog stadiona Espanjola u Barseloni, a angažovani su i na projektu novog stadiona Mestalja u Valensiji.
Jedan projekat su realizovali i u Srbiji – rekonstrukciju Savskog trga, ispred nekadašnje Železničke stanice u Beogradu. Projekat studija Fenvik Iribaren bio je prvoplasiran na međunarodnom arhitektonskom konkursu.
Studio Fenvik Iribaren je izradio projekat i za kompleks u kom će biti održana specijalizovana izložba EXPO 2027, a koji će biti izgrađen uz Nacionalni stadion.
