Republički geodetski zavod saopštio je da je najveća cena u drugom kvartalu postignuta za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra u Beogradu na vodi. Najveća suma novca izdvojena je za stan, površine 344 kvadrata, 2.011.273 evra, koji je kupljen na Novom Beogradu. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra, a najskuplje plaćeno parking mesto je koštalo 58.400 evra.
U drugom kvartalu ove godine u Srbiji je kupljeno 30.548 nekretnina, za njihovu kupovinu je potrošeno 1,7 milijardi evra, a najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti, 962,3 miliona evra, zauzimali su stanovi čije je učešće u ukupnoj prometovanoj vrednosti iznosilo 58 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o tržištu nepokretnosti za ovaj period.
U drugom kvartalu ove godine za kuće je izdvojeno 127,3 miliona evra, 8,0 odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 113,5 miliona evra, 7,0 odsto, za poslovne prostore 94,1 milion evra, 6,0 odsto, a za poljoprivredno zemljište 54,4 miliona evra ili 3,0 odsto od ukupne vrednosti.
Najveća cena je postignuta za stanove u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.495 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 344 kvadrata, 2.011.273 evra na Novom Beogradu.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.802.000 evra, a najskuplje plaćeno parking mesto je koštalo 58.400 evra. U Beogradu je u drugom kvartalu za nepokretnosti izdvojeno 871 milion evra, od čega je za stanove dato 596 miliona.
U glavnom gradu je sklopljeno i najviše kupoprodajnih ugovora, 7.548. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam procenata svih prometovanih nepokretnosti u Srbiji plaćeno je iz kredita, što je pet procenata manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi, ukupno 16 odsto.
Iz RGZ ocenjuju da je u našoj zemlji, posle dvogodišnjeg veoma dinamičnog rasta koji je usledio nakon izbijanja pandemije koronavirusa, došlo do stabilizacije i smirivanja na tržištu nekretnina. Dodaju da inflatorni pritisci u Srbiji i u Evropskoj uniji (EU) slabe, što se odražava i na tržište nepokretnosti u Srbiji.
Navode i da istovremeno udeo delimično regulisanog tržišta, odnosno promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti, u ukupnoj vrednosti nastavlja da raste i iznosi 34 odsto od ukupnog prometa. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti u Srbiji, u drugom kvartalu 2023. je došlo i do umerenijeg rasta cena stanova, naveli su iz Republičkog geodetskog zavoda.
