Volontiranje u slobodno vreme je dobra stvar. Na primer, može ojačati timski duh u klubu, blagotvorno deluje na okolinu i pruža podršku starijim ljudima. Međutim, nešto što još nije bilo predmet mnogo istraživanja su zdravstvene beneficije za ljude koji volontiraju. Tim istraživača u FAU-u i DigiDEM Baiern registru digitalne demencije (digiDEM Baiern) je sada otkrio da dobrovoljni rad može pozitivno uticati na kognitivne sposobnosti samih volontera.
Prema procenama, više od milijardu ljudi širom sveta je uključeno u volonterski rad. Istraživači su već otkrili da dobrovoljni rad može imati različite efekte na kognitivnu, socijalnu i fizičku aktivaciju. Na primer, fudbalski sudija dobrovoljno mora da razgovara sa igračima, da pamti pravila igre, da prati igru dok se igra i da „razmišlja svojom glavom”, kao i da ima dovoljno fizičke spremnosti da može da trči po terenu.
Koristeći demenciju kao primer, istraživački tim predvođen En Kifer pokazuje u kojoj meri volontiranje može da utiče na zdravlje dobrovoljaca. To je zato što demencija ima nekoliko različitih faktora rizika. Na neke od njih se može uticati, kao što su nizak nivo obrazovanja, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje i dijabetes.
„Volontiranje je veoma obećavajući pristup za smanjenje tri najvažnija faktora rizika društvene izolacije, nedostatka fizičke aktivnosti i depresije“, kaže En Kifer, naučni saradnik u projektu DigiDEM Baiern Digital Dementia Register (digiDEM Baiern). „Volontiranje ne samo da pomaže ljudima da se druže, već i često održava volontere aktivnim i može pozitivno uticati na njihovo raspoloženje.
U svom sistematskom pregledu, istraživači su analizirali ukupno 14 studija objavljenih između 2017. i 2021. u SAD, Koreji, Tajvanu, Brazilu, Engleskoj, Engleskoj i Škotskoj, Novom Zelandu, Kini i Japanu. Cilj pregleda je bio da se ispitaju veze između volontiranja i kapaciteta mozga (poznatog kao kognitivno zdravlje) volontera i da se identifikuju faktori uticaja kao što su pol, obrazovanje i učestalost volonterskog rada. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Multidisciplinari Healthcare.
„Devet od ovih studija izvestilo je o pozitivnoj korelaciji između volontiranja i moždanih funkcija kao što su razmišljanje, percepcija, veština pažnje i jezička sposobnost“, objašnjava En Kifer. Međutim, studije su pokazale oprečne rezultate u pogledu učestalosti volontiranja. Ostaje nejasno da li princip „što više, to bolje“ ima značajan uticaj na spoznaju volontera“, kaže prof. dr med. Peter Kolominski-Rabas, koautor, neurolog i digiDEM Bajern menadžer projekta.
Čini se da češće volontiranje ima pozitivniji efekat na kognitivno zdravlje. Drugi nalazi studije sugerišu, međutim, da je važno obavljati volonterski rad, bez obzira koliko često.
Istraživanje je takođe otkrilo još jedan nalaz koji ukazuje na to da volontiranje ima pozitivan efekat na kognitivno zdravlje posebno žena. Ovo je značajno u pogledu demencije jer su žene češće pogođene demencijom nego muškarci. To znači da žene mogu imati veće koristi od volontiranja.
Dobrovoljne aktivnosti takođe mogu biti od velike koristi za drugu grupu ljudi. Dve od 14 studija su pokazale da ljudi sa niskim nivoom obrazovanja imaju koristi u većoj meri od ljudi sa višim nivoom obrazovanja. Pošto ljudi sa niskim nivoom obrazovanja imaju veći rizik od demencije, volontiranje bi moglo da spreči ili odloži rizik od razvoja kognitivnih deficita ili demencije.
Prosečna starost učesnika u studijama bila je između 61 i 74 godine. Rezultati pozitivne korelacije između dobrovoljne aktivnosti i kognicije su stoga ograničeni na ovu starosnu grupu. Vodeći autor Anne Keefer navodi: „Naši rezultati studije sugerišu da volontiranje može poboljšati kognitivne sposobnosti volontera. Međutim, kolektivno, nalazi studije nisu dovoljno dosledni da bi dali konačnu izjavu.“
Bez obzira na to, autori studije dolaze do fundamentalnog zaključka da je to od koristi za društvo: „Dobrovoljno delovanje treba promovisati u većoj meri, jer ne samo da koristi društvu u celini, već može i da unapredi kognitivne sposobnosti pojedinaca. Na primer, osobe sa demencijom dobijaju podršku u svakodnevnom životu koja im omogućava da duže ostanu u svojim domovima.
S druge strane, volonteri mogu poboljšati sopstvene kognitivne sposobnosti volontirajući za osobe sa demencijom i tako odložiti sopstveni kognitivni pad. Volontiranje takođe može imati pozitivan efekat na rođake koji se brinu, jer smanjuje teret koji se stavlja na njih. „Govorimo o klasičnoj vin-vin situaciji“, kaže koautor prof. dr med. Petar Kolominski-Rabas.
