Trenutni pristup Sjedinjenih Država nije uspeo da dovede do pada tenzija na Kosovu, ocenjeno je u Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa tokom pretresa „Stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu: Procena politike SAD“, javlja Glas Amerike.
U okviru Pododbora za Evropu Odbora za spoljne poslove, kojim predsedava republikanac Tomas Kejn, ocenjeno je da su tri decenije investicija i rada na demokartiji u regionu doveli do nekih boljitaka, ali da postoje problemi, prenosi FoNet.
„Nema ničega što liči na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Trenutni pristup SAD nije uspeo da dovede do pada tenzija“, naglasio je Kejn.
Administacija SAD ne odgovara dovoljno na situacije iza kojih stoji Beograd, a vezani su za proteste u kojima stradaju vojnici Kfora.
„Želim da se srpska zajednica i Beograd uključe i omoguće nove izbore na severu Kosova“, rekao je Kejn.
On je naglasio kako želi da zna „da postoji pristisak EU i SAD da Kurti ispuni obavezu formiranja zajednica srpskih opština“, a da „s druge strane prestane pristisak da se Kosovo ne uključuje u međunarodne organe“.
Kejn je naveo kako žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da je pohvalno što zemlja prima izbegle Ukrajince.
Za odluku američkih vlasti da se uvedu sankcije direktoru BIA Aleksandru Vulinu Kejn je rekao da su „podsetnik da se se ne toleriše ruski maligni uticak u Srbiji“.
On je ocenio i da, istovremeno, napad Milorada Dodika na Ustavni sud BiH, kao pretnja miru, „nije imao ozbiljan američki odgovor“.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar je, ukazujući na odnose Srbije i Kosova, podsetio da je Evropska unija u februaru i martu, uz snažnu podršku SAD, došla do prekretnice Sporazumom o putu normalizacije odnosa i Aneksom o implementaciji koji je stvorio okvir kroz koji bi obe zemlje ispunile svoje obaveze.
„Ključni element je ispunjavanje obaveze Kosova od 2013. godine da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom da koordiniraju zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Eskobar.
On je ukazao da su se Kosovo i Srbija „čak složili da priznaju međusobno dokumente i nacionalne simbole“ i da je, prema tom sporazumu, Srbija pristala da „više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.
Eskobar je naglasio da su posle tih spoarzuma usledile napetosti „ozbiljne provokacije i eskalacije tenzija“, do „neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv Kfora, policije i novinara na severu Kosova”, na šta je NATO odgovorio rasporedivši dodatne snage za jačanje svoje misije kako bi omogužio „sigurno i bezbedno okruženje.“
Eskobar je naveo da su SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih i gradonačelničkih izbora u četiri opštine na severu Kosova, uz učešće etničkih Srba, kao i na ponovno fokusiranje na implementaciju sporazuma u okviru EU dijaloga, navodi VOA.
Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove da li može javno da kaže da je premijer Aljbin Kurti posvećen formiranju Zajednice srpskih opština, kao i Beograd normalizaciji, Eskobar je odgovorio da je apsolutno tačno.
On je podsetio da je Ohridski sprazum otvorio vrata da Beograd prizna nezavisnost Kosova, zastavu, lične karte, da ne blokira Kosovo ni u jednoj međunaronoj organizaciji, kao da Kosovo treba da formira ZSO.
„Obe strane treba da počnu što pre da rade svoj posao i želimo veliki napredak ove godine“, odgovorio je Eskobar.
On je naglasio da su sledeći potezi organizovanje ponovljenih izbora, pa povratak dijalogu.
