Intenzivni, nemilosrdni toplotni talasi postali su nova normala, podstičući klimatske promene i pogoršavajući suše i šumske požare.
Jun je bio najtopliji mesec u istoriji, ali će jul biti još gori. Početak meseca je bio najtoplija nedelja na Zemlji, prema ranim podacima Svetske meteorološke organizacije.
Upozorenja o prekomernoj vrućini i upozorenja o toploti sada pokrivaju preko 100 miliona ljudi u SAD, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi.
Klima na Zapadu je posebno kažnjavajuća. Dolina smrti u Kaliforniji mogla bi da sruši najvišu temperaturu zabeleženu ovog vikenda usred onoga što je američka Nacionalna meteorološka služba nazvala „vrelinom i opasnom vrućinom“.
Organizacija je pozvala građane da „bezbedno vežbaju toplotu“, kao što je zadržavanje hidratacije i izbegavanje napornih aktivnosti na otvorenom.
Letnje temperature u neslavno suvom nacionalnom parku često prelaze 120 Farenhajta (49 Celzijusa), prema Službi nacionalnih parkova. To je zato što okolne planine zadržavaju vreli vazduh u dugačkom i uskom basenu doline.
Toplota bi ovog vikenda mogla da pređe 130 Farenhajta, što je rekord za najtopliju temperaturu ikada pouzdano izmerenu na Zemlji, navodi Scientific American.
Ljudi u Feniksu, u Arizoni, takođe su lečeni od opekotina drugog stepena izazvanih usijanim trotoarima, navodi Independent. Temperature su tamo skočile iznad 110 Farenhajta dve nedelje.
SAD nisu anomalija. Toplotni talasi prže Evropu, Bliski istok i jugoistočnu Tursku, a Maroko je izdao upozorenje na ekstremne vrućine u delovima zemlje.
Ljudi su oslobodili toliko ugljen-dioksida i metana da su promenili klimu na Zemlji, doprinoseći češćim i dugotrajnijim ekstremnim vremenskim pojavama.
Uzastopne godine suše i iznadprosečnih temperatura učinile su da se jedini rezervoar slatke vode u Urugvaju skoro osuši. Više od polovine stanovništva zemlje nema pristup bezbednoj vodi iz česme, navodi Gardijan.
Klimatski stres takođe pogađa severnu Argentinu i južnu Patagoniju. Slično, u Iraku, nestašica vode ima negativan uticaj na poljoprivredu i proizvodnju hrane.
„Ekstremno vreme – sve češća pojava u našoj klimi koja se zagreva – ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje, ekosisteme, privredu, poljoprivredu, energiju i vodosnabdevanje. Ovo naglašava sve veću hitnost smanjenja emisija gasova staklene bašte što brže i dublje koliko je to moguće“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.