Posle meseci kršenja ruku i samo nekoliko dana pre četvrtog jula proslave nezavisnosti SAD, tim za nacionalnu bezbednost predsednika Džoa Bajdena jednoglasno se složio da preporuči da pošalje kasetnu municiju u Ukrajinu u njenom ratu protiv Rusije, piše Rojters.
Kijev je dugo imao kontroverzno oružje na vrhu liste želja, ali su američki zvaničnici bili oprezni jer municija ispušta mnoštvo bombi da bi uništila sve što im se nađe na putu, predstavlja opasnost za civile dugo nakon završetka borbi i zabranjena je u više od 100 država pod globalni sporazum.
Čak i nakon što je odobrio dogovor o snabdevanju Ukrajine, Bajden je rekao za CNN da to „nije bila laka odluka“.
Na kraju, američki zvaničnici kažu da nisu imali izbora kada je ranije ove godine postalo očigledno da Ukrajini – koja sada vodi kontraofanzivu protiv Rusije – ponestaje obične artiljerijske municije i da proizvodnja neće zadovoljiti njene potrebe.
Upravo je ovaj nadolazeći jaz u snabdevanju Ukrajini i uveravanja iz Kijeva o tome kako će koristiti kasetnu municiju pomogli američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu da prevaziđe svoju humanitarnu zabrinutost i podrži taj potez, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta, želeći da ostane anoniman.
Sjedinjene Države šalju Ukrajini poboljšanu konvencionalnu municiju dvostruke namene (DPICM) – kasetnu municiju ispaljenu iz topa haubice kalibra 155 milimetara. Očekuje se da će prve isporuke iz američkih zaliha početi za nekoliko nedelja.
Grupe za ljudska prava protivile su se odluci SAD da obezbede kasetnu municiju. Human Rights Vatch je već optužio ruske i ukrajinske snage da koriste ovo oružje, koje je ubijalo civile.
Kolin Kal, glavni politički savetnik Pentagona, priznao je u ponedeljak da američka vlada mesecima „muči“ oko toga da li da pošalje Ukrajini kasetnu municiju, s obzirom na humanitarne probleme. On je rekao da je oružje, međutim, na vrhu liste želja Ukrajine i rekao da postoji zabrinutost da bi kontraofanziva Kijeva mogla stati bez njega.
„Oni su se zalagali za DPICM dugo, dugo vremena. U redu? Ovo je bilo na samom vrhu njihove liste zahteva“, rekao je Kal, govoreći na forumu u Londonu. „Odustali smo jer je to bila zaista teška odluka, jer smo se borili sa moralnim pitanjima, normativnim pitanjima, humanitarnim pitanjima.“
Sjedinjene Države optužile su Rusiju da koristi kasetnu municiju sa stopom neuspeha do 40%, ostavljajući zemlju prepunu neeksplodiranih bombi. Vašington je saopštio da šalje Ukrajini kasetnu municiju sa stopom neuspeha manjom od 2,35%.
Vašington je Kijevu poslao vojnu pomoć u vrednosti više od 40 milijardi dolara otkako je Rusija izvršila invaziju na njegovog suseda 24. februara 2022. Ukrajina je mesecima lobirala u Vašingtonu za kasetnu municiju, zajedno sa nekim članovima Kongresa.
Najviši republikanci u odborima Senata i Predstavničkog doma za spoljne poslove i oružane snage pisali su Bajdenu u martu pozivajući njegovu administraciju da ih obezbedi. Dok su se neke demokrate u Kongresu protivile Bajdenovoj odluci da pošalje municiju, postoji podrška dve stranke za to.
Međutim, mnogi saveznici i partneri SAD koji pomažu Ukrajini su među 111 država potpisnica Konvencije o kasetnoj municiji, koja zabranjuje svaku upotrebu, skladištenje, proizvodnju i transfer kasetne municije i koja je stupila na snagu 2010. godine.
Prema ovoj konvenciji, države članice moraju da obaveste Sjedinjene Države o obavezama država članica i da ulože „najbolje napore da obeshrabre države koje nisu potpisnice ove konvencije da koriste kasetnu municiju“. Sjedinjene Države, Rusija i Ukrajina nisu države stranke.
Sjedinjene Države su se „blisko konsultovale“ sa saveznicima i partnerima o odluci o kasetnoj municiji, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler, dodajući da „ne verujemo da će ta odluka uticati na podršku Ukrajini iz celog sveta“.
„Ovo je bila veoma teška odluka za administraciju“, rekao je Miler.
Britanija, Kanada, Nemačka i drugi izrazili su Sjedinjenim Državama svoje protivljenje upotrebi kasetne municije. Bajden i britanski premijer Riši Sunak razgovarali su o odluci SAD kada su se u ponedeljak sastali u Londonu.
„Ostajemo pri svojim obavezama prema konvenciji, koje uključuju obeshrabrivanje njihove upotrebe“, rekao je portparol Sunaka. „Očigledno je na svakoj zemlji da donese odluku.“
