Loš kvalitet vazduha utiče na mentalno zdravlje na mnogo načina, prema novom pregledu dokaza objavljenom u British Journal of Psychiatry.
Predvođeni profesorom Kamom Bhuijem sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Oksfordu, istraživači u programu BioAirNet, analizirali su postojeće studije koje su proučavale efekte unutrašnjeg i spoljašnjeg zagađenja vazduha tokom životnog veka, od rođenja i trudnoće, do adolescencije i odraslog doba.
Pronašli su dokaze da izlaganje zagađivačima vazduha može dovesti do depresije, anksioznosti, psihoza, a možda čak i neurokognitivnih poremećaja, kao što je demencija. Postojale su i indikacije da bi deca i adolescenti mogli biti izloženi zagađenju vazduha u kritičnim fazama svog mentalnog razvoja, što ih čini u opasnosti od najtežih uticaja i značajnih budućih problema sa mentalnim zdravljem.
Dodatni faktori rizika uključivali su loše stanovanje, prenaseljenost, siromaštvo, nedostatak zelenih površina, kao i individualne socijalne i psihološke ranjivosti, kao što su nedostatak pristupa podršci, negovateljima ili sigurnim prostorima.
Profesor Bhui je rekao: „Zagađenje vazduha i mentalno zdravlje su glavni izazovi sa kojima se svet mora suočiti sada i u godinama koje dolaze. To ovu oblast istraživanja čini vitalnim prioritetom javnog zdravlja.
„Naš pregled pokazuje da se pojavljuju dokazi o povezanosti između lošeg kvaliteta vazduha i lošeg mentalnog zdravlja, kao i veza sa specifičnim mentalnim poremećajima.
„Konkretno, zagađujuće čestice vazduha, uključujući bioaerosole, su umešane. Čvrste materije čine deo složenog skupa faktora rizika životne sredine, uključujući geografiju, deprivaciju, biologiju i individualne ranjivosti.
„Potrebno nam je više istraživanja da bismo razumeli ove mreže uzročnosti i da istražimo niz drugih kritičnih praznina u znanju, kao što su mehanizmi pomoću kojih čestice materije i bioaerosoli mogu izazvati i pogoršati zdravstvene uslove. Manje je istraživanja o kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru i kako to utiče zdravlje, a malo posebno o bioaerosolima.
„Potrebni su nam bolji načini za merenje izloženosti zagađenju i razumevanje kako klimatske promene utiču na zagađenje vazduha. Takođe pozivamo na više longitudinalnih studija kako bismo razumeli efekte na decu i mlade dok rastu.“
Loš kvalitet vazduha je već bio povezan sa lošijim fizičkim zdravljem i razvojem bolesti uključujući neke vrste raka, ali do sada je malo pažnje posvećeno tome kako zagađivači vazduha mogu uticati i na mentalno zdravlje.
Profesor Bhui dodaje: „Modifikovanje izloženosti lošem kvalitetu vazduha u zatvorenom i na otvorenom može smanjiti nivoe lošeg zdravlja uopšte.
„Ali, imajući u vidu visok nivo ozbiljnih mentalnih bolesti na mestima gde je zagađenje najveće, a posebno u siromašnijim i urbanim sredinama, i veze između, na primer, raka i ozbiljne mentalne bolesti, mogu postojati uobičajeni uzroci i faktori rizika koji su potrebni da se razume i obrati“.
