Gubitak težine nije lak za većinu nas, a nije ni zadržavanje izgubljene – ne samo zato što se pokreće proces koji se zove adaptivna termogeneza, što znači da naše telo prelazi u režim uštede energije jer se manje energije snabdeva hranom.
U novoj studiji koja uključuje miševe, istraživači misle da su pronašli put za hormonsku signalizaciju koji bi mogao pomoći. Putevi signalizacije su kao biohemijske lančane reakcije u telu, sa određenim okidačima (kao što su lekovi) koji dovode do efekata (kao što je gubitak težine).
U ovom slučaju, faktor diferencijacije rasta hormona 15 (GDF15) je sprečio miševe da automatski smanje potrošnju energije kada su manje jeli, ubrzavajući drugi metabolički proces u njihovim mišićima.
„Otkrili smo da kod miševa GDF15 blokira usporavanje metabolizma do kojeg dolazi tokom dijete tako što pojačava beskorisno kretanje kalcijuma u mišićima“, kaže Gregori Stajnberg, naučnik medicine sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi.
Prethodno istraživanje je pokazalo da GDF15 i sa njim povezani receptor GFRAL utiču na količinu hrane koju će miševi pojesti. Sada istraživači misle da bi to moglo pomoći u održavanju težine na duži rok i pomoći u dijeti na prvom mestu.
Ostaje još mnogo posla da se analiziraju mehanizmi koji su u igri na ovom putu i kako oni dovode do rezultata prikazanih ovde. Istraživanja takođe treba da pokažu da GDF15 deluje na isti način kod ljudi, naravno – ali ovi rani rezultati obećavaju.
S obzirom da se sada smatra da gojaznost pogađa skoro milijardu ljudi širom sveta do 2030. godine – što doprinosi drugim problemima kao što je dijabetes tipa 2 – jasno je da su potrebne nove strategije da bi se veći deo populacije planete spustio na zdravu težinu.
„Naša studija naglašava potencijal hormona GDF15 da ne samo da smanji želju za jelom masne hrane, već i da istovremeno podstakne sagorevanje energije u mišićima“, kaže Steinberg.
Potencijalno, GDF15 bi se mogao koristiti u kombinaciji sa postojećim lekovima za kreiranje tretmana za suzbijanje apetita koji su efikasniji ili koji su korisni ljudima koji nisu postigli mnogo uspeha sa konvencionalnim pristupima dijeti.
Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti zašto dijeta funkcioniše za neke od nas, a za druge ne. Mnogo je faktora koji doprinose tome, kako u pogledu individualne osobe tako i individualne ishrane; poboljšano poznavanje signalnih puteva, poput onog koji je ovde opisan, trebalo bi da pomogne u odgovoru na neka od otvorenih pitanja.
GDF15 se prirodno proizvodi u telu, posebno u jetri i bubrezima, a znamo da njegova proizvodnja takođe raste tokom trudnoće – hormon je povezan sa jutarnjom mučninom. Buduća istraživanja će morati da istraže potencijalne neželjene efekte i potencijalne prednosti bilo kojeg srodnog lečenja.
„Buduće studije koje istražuju veze između GDF15–GFRAL signalizacije, cikliranja kalcijuma u mišićima i potrošnje energije kod ljudi pre i posle gubitka težine biće važne za dalje utvrđivanje terapeutskog potencijala ovog puta u adaptivnoj termogenezi“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
