Mala deca su možda fascinirana elektronskim uređajima, ali nova studija sugeriše da im staromodno čitanje može pomoći da izrastu u bolje prilagođene srednjoškolce.
Studija, u kojoj je učestvovalo više od 10.000 američkih „tinejdžera“, otkrila je da su oni koji su počeli da čitaju iz zabave rano u detinjstvu imali tendenciju da napreduju na nekoliko načina: imali su više rezultata na testovima veština kao što su pamćenje i razvoj govora; imao je manje problema u ponašanju i simptoma depresije i pokazao prednost u određenim merama strukture mozga.
Nalazi, objavljeni 28. juna u časopisu Psychological Medicine, ne mogu dokazati da rano čitanje zaslužuje svu zaslugu.
Teško je razdvojiti efekte dečjeg čitanja od drugih stvari koje se dešavaju u njihovim životima – uključujući njihov odnos sa roditeljima i njihovim školskim okruženjem, rekla je Kejtlin Kenfild, razvojni psiholog na Medicinskom fakultetu NIU Grossman u Njujorku.
„Ali ovo barem pokazuje povezanost“, rekao je Canfield, koji nije bio uključen u studiju. A pošto je svakako dobro podsticati decu da čitaju, dodala je ona, nalazi mogu ponuditi više razloga za to.
Takođe postoji razlog da se veruje da čitanje iz zadovoljstva može, u stvari, doneti prednosti koje se vide u studiji.
Drugo istraživanje, rekao je Kenfild, pokazalo je da je čitanje dece povezano ne samo sa višim rezultatima testova, već i sa manje očiglednim prednostima – poput manje usamljenosti i većeg samopoštovanja.
A štampani materijali stare škole možda su čak i bolji od e-knjiga, primetila je: Postoje dokazi da deca „prenose više znanja“ kada čitaju štampane knjige i jednostavno više uživaju u čitanju.
Istraživanja pokazuju da i roditelji često preferiraju staromodne knjige – govoreći da je iskustvo čitanja sa njihovom decom tako bolje, rekao je Kenfild.
Zanimljiv deo nove studije, rekla je ona, jeste da istraživači nisu imali samo rezultate testova i izveštaje roditelja, već i podatke o slikama mozga. I otkrili su da se čini da razlike u strukturi mozga dece objašnjavaju deo veze između ranog čitanja i boljih rezultata testa i mentalnog blagostanja.
Nalazi su zasnovani na više od 10.000 dece iz SAD, uzrasta od 9 do 13 godina, koji su bili deo dugoročne studije razvoja mozga i zdravlja dece. Roditelji su pitani o svakodnevnim aktivnostima njihovog deteta, uključujući čitanje iz zadovoljstva—procenjujući uzrast u kom su počeli i koliko sati su mu trenutno posvetili.
Nešto više od polovine dece se smatralo „ranim“ čitaocima: čitali su iz zadovoljstva od tri do deset godina. Ostali — 48% — ili nisu čitali iz zabave, ili su počeli tek u poslednjih nekoliko godina.
Sve u svemu, pokazalo je istraživanje, rani čitaoci su postigli bolje rezultate na standardnim testovima pamćenja, govora i sposobnosti obrade verbalnih informacija. Takođe su imali manje problema u ponašanju, poput agresije, i manje znakova depresije, na osnovu izveštaja roditelja.
Kada su istraživači pogledali MR skeniranje mozga dece, videli su neke znakove koji su sve povezivali: Generalno, rani čitaoci su pokazali veći volumen tkiva u delovima mozga uključenim u procese vezane za čitanje, kao i pažnju i ponašanje. I činilo se da te razlike delimično objašnjavaju prednosti vezane za rano čitanje dece.
Sve sugeriše da, iako deci čitanje može biti zabavno, to je više od toga, kaže koautorka studije Barbara Sahakijan, profesorka na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.
„Čitanje nije samo prijatno iskustvo – široko je prihvaćeno da inspiriše razmišljanje i kreativnost, povećava empatiju i smanjuje stres“, rekao je Sahakijan u saopštenju univerziteta. „Ali povrh ovoga, pronašli smo značajne dokaze da je to povezano sa važnim razvojnim faktorima kod dece, poboljšavajući njihovu kognitivnu sposobnost, mentalno zdravlje i strukturu mozga, koji su kamen temeljac za buduće učenje i dobrobit.“
Prvi čitaoci u studiji su pokazali i druge važne obrasce: manje su vremena provodili buljeći u ekrane, uključujući televizore, tablete i telefone, i spavali su više od svojih vršnjaka.
Te navike takođe mogu pomoći da se objasne veće rezultate na testovima dece i bolje mentalno blagostanje, kaže Canfield.
Ali, rekla je, „Mislim da postoji nešto posebno u čitanju.“
A u svetu prepunom uređaja, Kenfild je rekao da roditelji još uvek mogu da inspirišu malu decu da čitaju.
„Uvek ohrabrujem roditelje da puste svojoj deci da vode put — biraju knjige, puštaju ih da okreću stranice“, rekla je ona.
I kako deca rastu, Kenfild je rekao, u redu je dozvoliti im da čitaju stripove ili grafičke romane.
„Ne mora to biti velika književnost“, rekla je ona. „To može biti bilo koje čitanje koje izaziva njihovo interesovanje.“
