Veza između poremećaja iz autističnog spektra (ASD) i ‘drugog mozga’ tela je očiglednija nego ikada ranije.
Novi rad, čiji su autori ne manje od 43 naučnika iz različitih disciplina, pronašao je najjaču vezu do sada između crevnih mikroba, imuniteta domaćina, genetske ekspresije u nervnom sistemu i obrazaca ishrane.
Nova analiza ne potvrđuje osnovne uzroke autizma, niti identifikuje specifične podtipove kao što su druga istraživanja pokušala, već otkriva generalizovaniji profil creva koji izgleda konzistentan među onima sa ASD.
Ako se ovaj ključni biomarker može razjasniti u daljim istraživanjima, jednog dana bi se mogao koristiti za dijagnostikovanje ASD-a i ispitivanje potencijalnih tretmana.
„Pre ovoga smo imali dim koji je ukazivao da je mikrobiom uključen u autizam, a sada imamo vatru“, kaže mikrobiolog Rob Najt sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.
„Ovaj pristup možemo primeniti na mnoga druga područja, od depresije do Parkinsonove bolesti do raka, gde mislimo da mikrobiom igra ulogu, ali gde još ne znamo tačno koja je uloga.
Danas naučnici znaju da ljudi sa autizmom češće imaju gastrointestinalne probleme, kao što su zatvor, dijareja, nadimanje i povraćanje.
Štaviše, poslednjih godina istraživači su počeli da pronalaze veze između sastava mikroba koji zovu naša creva dom i neurorazvojnih poremećaja, kao što je ASD.
Ipak, ova veza nije uvek dosledna, a neki stručnjaci tvrde da nisu crevne bakterije one koje nužno izazivaju ASD; moguće je da deca sa autizmom češće ograničavaju svoju ishranu zbog ‘izbirljive’ ishrane, što zauzvrat utiče na vrste bakterija koje opstaju u digestivnom traktu.
Nova studija uključuje 10 postojećih skupova podataka o autizmu i mikrobiomu, plus 15 drugih skupova podataka koji se odnose na obrasce ishrane, metabolizam, profile imunoloških ćelija i profile ekspresije gena u ljudskom mozgu.
Autori analize kažu da njihovi nalazi podstiču „statističku moć i biološki uvid“ u osovinu creva i mozga iza ASD-a i pružaju „jače asocijacije između crevnih mikroba, imuniteta domaćina, ekspresije mozga i obrazaca ishrane nego što je ranije prijavljeno“.
Osnovna veza između creva i mozga je sama po sebi relativno nova granica u nauci. Godine 1992. istraživač je nazvao creva „zanemarenim ljudskim organom“, a trebalo je do 21. veka da se termin „ljudski mikrobiom“ pravilno konceptualizuje.
U godinama koje su usledile, istraživanja o trilionima pojedinačnih mikroba pronađenih u našim crevima su procvetala, a stručnjaci još uvek nisu sigurni šta da urade sa njihovim rezultatima. Do danas još nije jasno kako izgleda zdrav mikrobiom, a kamoli atipičan.
Postoji toliko mnogo varijabli koje treba uzeti u obzir, posebno zato što se čini da je komunikacija između creva i mozga dvosmerna i zato što ishrana može tako brzo da promeni mešavinu crevnih bakterija.
Godine 1998, naučnik po imenu ER Bolt je prvi pretpostavio da bi abnormalna crevna mikrobiota mogla biti uključena u razvoj ASD-a.
Oni sa autizmom, na primer, pokazali su više vrsta bakterija Clostridium i Ruminococcus u svojoj stolici nego kod kontrolne grupe.
Ali ove rane studije su generalno smatrane „niskog do umerenog kvaliteta, uglavnom zbog male veličine uzorka“, „neadekvatno ili odsutno objašnjenje izvora“ uzoraka stolice i „potencijalne pristrasnosti“, prema tri holandske ishrane istraživači koji pregledaju dokaze 2014.
Čak i danas je teško doći do pažljivo osmišljenih, dugoročnih studija, a malo je slaganja od papira do papira.
Trenutna analiza pokušava da premosti taj jaz upoređivanjem postojećih podataka o crevima i ASD. Za svaki skup podataka, istraživački tim je dizajnirao algoritam koji odgovara najboljim parovima autističnih i neurotipičnih pojedinaca prema starosti i polu, što su dva uobičajena zbunjujuća faktora u studijama autizma.
Umesto da analiziraju proseke studija, ovih 600 parova se smatralo za jednu tačku podataka, omogućavajući istraživačima da istovremeno analiziraju razlike u crevnim mikrobama kod više od hiljadu pojedinaca.
Na kraju, autori su pronašli glavne znakove autizma u određenim metaboličkim putevima koji su bili povezani sa ishranom, ekspresijom gena i određenim crevnim mikrobama.
Štaviše, ovi mikrobi su se poklapali sa onima koje je identifikovala nedavna dugoročna studija o transplantaciji fekalija među 18 dece sa ASD. Tokom dvogodišnjeg praćenja, učesnici su pokazali kontinuirana poboljšanja u gastrointestinalnim simptomima i simptomima ponašanja, na osnovu skale koja se najčešće koristi za procenu simptoma ASD-a.
Zajedno, nalazi ukazuju na potencijalnu ulogu mikrobioma u poboljšanju simptoma autizma, iako još uvek nije jasno kako bi se te promene u crevima mogle odnositi na stvarne promene u mozgu.
„Uspeli smo da uskladimo naizgled različite podatke iz različitih studija i pronađemo zajednički jezik sa kojim bismo ih ujedinili“, objašnjava Džejmi Morton, koji je radio na radu kao biostatičar u Simons fondaciji, dobrotvornoj organizaciji koja finansira biomedicinska istraživanja.
„Sa ovim smo bili u mogućnosti da identifikujemo mikrobni potpis koji razlikuje autistične od neurotipičnih pojedinaca u mnogim studijama. Ali veća stvar je da su nam u budućnosti potrebne robusne dugoročne studije koje posmatraju što je više moguće skupova podataka i razumeju kako oni promenite kada postoji [terapeutska] intervencija.“