Prvi nezavisni istražitelj Ujedinjenih nacija koji je posetio američki pritvorski centar u Gvantanamu rekao je u ponedeljak da je 30 muškaraca koji se tamo drže podložni „okrutnom, nehumanom i ponižavajućem postupanju prema međunarodnom pravu“, piše AP.
Istražiteljica, irska profesorka prava Fionnula Ni Aolain, rekla je na konferenciji za novinare na kojoj je pokrenula svoj izveštaj od 23 stranice Savetu UN za ljudska prava da su napadi 2001. u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji u kojima je ubijeno skoro 3.000 ljudi „zločini protiv čovečnosti“. Ali ona je rekla da je upotreba mučenja i izručenja u SAD protiv navodnih počinilaca i njihovih saradnika u godinama neposredno nakon napada prekršila međunarodno pravo o ljudskim pravima.
Ni Aolain je rekla da je njena poseta bila prvi put da je administracija SAD dozvolila istražitelju UN da poseti objekat koji je otvoren 2002.
Ona je pohvalila Bajdenovu administraciju što je dala primer otvarajući Gvantanamo i „spremna da se pozabavi najtežim pitanjima ljudskih prava“, i pozvala druge zemlje koje su zabranile pristup UN-u u pritvorske objekte da slede taj primer. I rekla je da joj je omogućen pristup svemu što je tražila, uključujući održavanje sastanaka u ustanovi na Kubi sa pritvorenicima „visoke vrednosti“ i „bez velike vrednosti“.
Sjedinjene Države su u podnesku Savetu za ljudska prava u vezi sa nalazima izveštaja navele da su nalazi specijalne istražiteljice „isključivo njeni” i da se „Sjedinjene Države ne slažu u značajnim aspektima sa mnogim činjeničnim i pravnim tvrdnjama” u njenom izveštaju.
Ni Aolain je rekla da su napravljena „značajna poboljšanja“ u zatvaranju pritvorenika, ali je izrazila „ozbiljnu zabrinutost zbog nastavka pritvora 30 muškaraca, za koje je rekla da se suočavaju sa ozbiljnom nesigurnošću, patnjom i anksioznošću. Ona je navela primere koji uključuju skoro stalni nadzor, prisilno uklanjanje iz njihovih ćelija i nepravednu upotrebu ograničenja.
„Primetio sam da je nakon dve decenije pritvora patnja pritvorenih duboka i da traje“, rekao je specijalni izvestilac UN za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u borbi protiv terorizma. „Svaki zatvorenik sa kojim sam se susreo živi sa nemilosrdnom štetom koja proizilazi iz sistematske prakse izručenja, mučenja i proizvoljnog pritvora. ”
Ni Aolain, istovremeno profesor na Univerzitetu u Minesoti i na Univerzitetu Kvins u Belfastu, Severna Irska, rekla je da je za mnoge zatvorenike granica između prošlosti i sadašnjosti „izuzetno tanka“, a za neke „jednostavno ne postoji“ jer „njihova prošla iskustva torture žive sa njima u sadašnjosti bez ikakvog očiglednog kraja na vidiku, uključujući i zato što do danas nisu dobili nikakvu adekvatnu rehabilitaciju od torture.”
Ona je dala dug niz preporuka i rekla da bi zatvor u Gvantanamu trebalo da bude zatvoren.
U odgovoru SAD, koji je podnela američka ambasadorka Savetu za ljudska prava, Mišel Tejlor, navodi se da je Ni Aolain prvi specijalni izvestilac UN koji je posetio Gvantanamo i da mu je dat „dostup bez presedana“ sa „uverenjem da su uslovi zatočenja u Gvantanamo su humani i odražavaju poštovanje i zaštitu ljudskih prava od strane Sjedinjenih Država za sve koji su pod našim nadzorom.”
„Pritvorenici žive zajednički i zajedno pripremaju obroke; dobijaju specijalizovanu medicinsku i psihijatrijsku negu; imaju pun pristup pravnom savetniku; i redovno komuniciraju sa članovima porodice“, navodi se u američkom saopštenju.
„Bez obzira na to, pažljivo razmatramo preporuke (specijalnog izvestioca) i preduzećemo sve odgovarajuće mere, kako je to opravdano“, navodi se u saopštenju.
Sjedinjene Države su saopštile da je Bajdenova administracija postigla „značajan napredak“ ka zatvaranju Gvantanama, premještajući 10 pritvorenika iz ustanove, navodi se, dodajući da nastoji pronaći odgovarajuće lokacije za preostale zatvorenike koji ispunjavaju uslove za transfer.
„Za onih nekoliko koji još ne ispunjavaju uslove za transfer, vršimo periodične preglede kako bismo utvrdili da li je nastavak pritvora po zakonu ratnog prava opravdan“, navodi se, dok se postupci za pritvorenike koji su predmet krivičnog gonjenja nastavljaju u vojnim komisijama.
