Članovi multinacionalne grupe za očuvanje Antarktika nisu uspeli da se dogovore u petak oko mape puta za stvaranje tri nova zaštićena morska područja – cilj koji se godinama pokazao nedostižnim.
„Nije postignut nikakav dogovor. Nije bilo moguće dobiti… mapu puta“ za zaštićena područja u morima oko Antarktika, rekao je za AFP Sezar Kardenas, član čileanskog antarktičkog instituta i deo čileanske delegacije.
Kardenas je rekao da su se Rusija i Kina oduprle novim zaštićenim područjima.
Nastojanja za stvaranjem utočišta oko Antarktika da bi se suprotstavili klimatskim promenama i zaštitili krhki okeanski ekosistemi zaštitili bi skoro četiri miliona kvadratnih kilometara (1,5 miliona kvadratnih milja više) okeana od ljudskih aktivnosti.
Područja su dom pingvina, foka, zubaca, kitova i ogromnog broja krila — osnovne hrane za mnoge vrste.
Članovi Komisije za očuvanje morskih živih resursa Antarktika (CCAMLR) sastali su se kako bi razgovarali o planovima za tri nova zaštićena morska područja (MPA): u istočnom Antarktiku, u Vedelovom moru i na Antarktičkom poluostrvu.
Na Antarktiku sada postoje dva: oko Južnih Orkniskih ostrva, koja obuhvataju površinu od 94.000 kvadratnih kilometara, stvorena 2009. godine, i jedno od 2 miliona kvadratnih kilometara u regionu Rosovog mora, osnovano 2016. godine.
Aktivisti su izrazili razočaranje zbog izostanka akcije.
„Nažalost, ovaj specijalni sastanak je završen kao što je prošlo od prethodnih šest godišnjih sastanaka: sa dve zemlje koje su blokirale volju ostalih 25 članica CCAMLR-a da krenu ka mreži MPA Južnog okeana“, rekao je Andrea Kavanagh iz neprofitne organizacije Pev Bertarelli Ocean Legaci. izjava.
Peking i Moskva su bili ključni u blokiranju šeme proširenja otkako su je prvi put pokrenule Australija, Francuska i EU 2010. pre nego što su je smanjili 2017. u pokušaju da pridobiju veću podršku.
Antarktik je posebno ugrožen globalnim zagrevanjem.
„Jedna od najvećih pretnji ovoj oblasti su klimatske promene, koje izazivaju značajno smanjenje morskog leda. Prisustvo morskog leda je od suštinskog značaja za životni ciklus antarktičkog krila“, rekao je Rodolfo Verner, naučni i politički savetnik za Južni okean i Antarktička koalicija (ASOC).
„Stvaranje zaštićenih morskih područja je veoma važno, jer pre svega štiti biodiverzitet… uklanjanjem stresa zbog ribolova u ovim područjima“, dodao je on.
Studije su pokazale da se otapanje najvećih glečera na zapadnom Antarktiku, koji sadrže dovoljno vode da podignu okeane za nekoliko metara, čini nepovratnim.
CCAMLR, koji reguliše ribarstvo, sastoji se od 26 zemalja članica plus EU. Među njima su Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska, Indija, Japan, domaćin Čile, Brazil i Južna Afrika.
CCAMLR će se ponovo pozabaviti temom morskih rezervi na sastanku u oktobru u Hobartu, Australija.
