Glečeri se tope brzinom bez presedana širom Himalaja Hindu Kuš i mogli bi da izgube do 80% svog trenutnog obima ovog veka ako se emisije gasova staklene bašte ne smanje naglo, navodi se u novom izveštaju, piše AP.
Izveštaj Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj sa sedištem u Katmanduu u utorak upozorava da će bujice poplave i lavine rasti u narednim godinama i da će dostupnost sveže vode biti ugrožena za skoro 2 milijarde ljudi koji žive nizvodno od 12 reka koje izviru u planinama.
Led i sneg u lancima Hindukuša Himalaja su važan izvor vode za te reke, koje protiču kroz 16 zemalja u Aziji i obezbeđuju svežu vodu za 240 miliona ljudi u planinama i 1,65 milijardi nizvodno.
„Ljudi koji žive u ovim planinama i koji su gotovo ništa ne doprineli globalnom zagrevanju su pod visokim rizikom zbog klimatskih promena“, rekla je Amina Maharjan, specijalista za migracije i jedan od autora izveštaja. „Trenutni napori na adaptaciji su potpuno nedovoljni, i mi smo izuzetno zabrinuti da bez veće podrške ove zajednice neće moći da se izbore.
Različiti raniji izveštaji su otkrili da su kriosfera – regioni na Zemlji prekriveni snegom i ledom – među najteže pogođenim klimatskim promenama. Nedavno istraživanje je pokazalo da su glečeri Mont Everesta, na primer, izgubili 2.000 godina leda u samo poslednjih 30 godina.
„Prvi put pravimo veze između promene kriosfere sa vodom, ekosistemima i društvom u ovom planinskom regionu“, rekao je Maharjan.
Među ključnim nalazima iz izveštaja od utorka su da su himalajski glečeri nestali 65 odsto brže od 2010. nego u prethodnoj deceniji i da će smanjenje snežnog pokrivača usled globalnog zagrevanja dovesti do smanjenja slatke vode za ljude koji žive nizvodno. Studija je otkrila da se 200 glečerskih jezera širom ovih planina smatra opasnim, a region bi mogao da primeti značajan porast poplava iz glacijalnih jezera do kraja veka.
Studija je otkrila da su zajednice u planinskim regionima pogođene klimatskim promenama mnogo više od mnogih drugih delova sveta. U njemu se kaže da su promene na glečerima, snegu i permafrostu himalajskog regiona Hindu Kuš izazvane globalnim zagrevanjem „bez presedana i uglavnom nepovratne“.
Himalajske zajednice već ponekad akutno osećaju efekte klimatskih promena. Ranije ove godine indijski planinski grad Džošimat počeo je da tone i stanovnici su morali da budu preseljeni u roku od nekoliko dana.
„Kada se led otopi u ovim regionima, veoma je teško vratiti ga u zamrznuti oblik“, rekla je Pam Pirson, direktorka Međunarodne inicijative za klimu u kriosferi, koja nije bila uključena u izveštaj.
Dodala je: „To je kao veliki brod u okeanu. Kada led počne da ide, veoma je teško zaustaviti se. Dakle, sa glečerima, posebno velikim glečerima na Himalajima, kada počnu da gube masu, to će se nastaviti još dugo vremena pre nego što se stabilizuje.“
Pirson je rekao da je izuzetno važno za Zemljin sneg, permafrost i led da ograniče zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa na šta je dogovoreno na konferenciji o klimi u Parizu 2015.
„Imam osećaj da većina kreatora politike ne shvata cilj ozbiljno, ali u kriosferi se već dešavaju nepovratne promene“, rekla je ona.
