Švajcarci, koji su osećali uticaj globalnog zagrevanja na svoje glečere koji se brzo tope, glasali su u nedelju o novom klimatskom zakonu koji ima za cilj da usmeri zemlju ka neutralnosti ugljenika.
Nedavna istraživanja javnog mnjenja ukazuju na snažnu podršku predloženom zakonu, koji bi od Švajcarske zahtevao da smanji svoju zavisnost od uvozne nafte i gasa, povećavajući razvoj i korišćenje zelenijih i više domaćih alternativa.
Ali podrška je pala u najnovijoj anketi anketara gfs.bern, iako je ostala na 63 odsto za, usred tvrdnji populističke desničarske Švajcarske narodne partije (SVP) da je zakon koji bi obavezao zemlju da postane neutralna do 2050. godine, moglo bi naštetiti ekonomiji.
Biračka mesta su trebalo da budu otvorena na nekoliko sati u nedelju ujutru pre nego što se zatvore u podne (1000 GMT).
Ali većina glasova se obično daje unapred za glasanje građana koji se održavaju u okviru čuvenog švajcarskog direktnog demokratskog sistema, a prvi rezultati su se očekivali do sredine popodneva.
Pristalice kažu da je predloženi „Federalni zakon o ciljevima zaštite klime, inovacijama i jačanju energetske sigurnosti“ potreban da bi se osigurala energetska sigurnost.
Kažu da će to takođe pomoći u rešavanju razaranja klimatskih promena, naglašenih dramatičnim topljenjem glečera u švajcarskim Alpima, koji su izgubili trećinu svog leda između 2001. i 2022. godine.
Švajcarska uvozi oko tri četvrtine svoje energije, a sva potrošena nafta i prirodni gas dolaze iz inostranstva.
Aktivisti za klimu su u početku želeli da se zalažu za potpunu zabranu sve potrošnje nafte i gasa u Švajcarskoj do 2050. godine.
Ali vlada je odbila takozvanu Inicijativu za glečer, sačinivši kontra-predlog koji je odbacio ideju zabrane, ali je uključivao druge elemente.
U tekstu se obećava finansijska podrška od dve milijarde švajcarskih franaka (2,2 milijarde dolara) tokom jedne decenije za promovisanje zamene sistema grejanja na gas ili naftu alternativama koje su pogodne za klimu, kao i pomoć za guranje preduzeća ka zelenim inovacijama.
Skoro sve glavne švajcarske stranke podržavaju zakon, osim SVP-a — najveće stranke u zemlji — koja je pokrenula referendum protiv onoga što odbacuje kao „zakon o trošenju električne energije“.
SVP kaže da bi cilj zakona da se postigne klimatska neutralnost za nešto više od četvrt veka efektivno značio zabranu fosilnih goriva, za koju tvrdi da bi ugrozio pristup energiji i povećao račune za struju u domaćinstvima.
Lider SVP Marko Kjeza je prošlog meseca kritikovao „utopijsku“ viziju koja stoji iza ovog zakona, tvrdeći da će povećati troškove energije za 400 milijardi švajcarskih franaka (448 milijardi dolara), a da u suštini „nema uticaja“ na globalnu klimu.
Svetska meteorološka organizacija (SMO) je u aprilu saopštila da bi otapanje alpskih glečera imalo ekonomski uticaj kako kratkoročno – kao što su prirodne katastrofe i gubitak prihoda od turizma – tako i dugoročno, jer snabdevaju reke i hidroelektrane. elektrane.
SVP je 2021. uspešno lobirao protiv zakona koji bi ograničio emisije gasova staklene bašte.
Ali posmatrači kažu da će mu ovoga puta biti teže da ubedi ljude u svoju poruku.
Sve je veći pritisak na Švajcarsku da smanji svoje oslanjanje na strane izvore energije pošto je ruska invazija na Ukrajinu dovela u sumnju pristup Švajcarske velikom delu inostrane energije koju koristi.
Takođe, u nedelju će biti održan referendum o tome da li povećati poresku stopu za velika preduzeća.
Vlada želi da izmeni ustav kako bi Švajcarska mogla da se pridruži međunarodnom sporazumu, koji predvodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), o uvođenju globalne minimalne poreske stope od 15 odsto za multinacionalne korporacije.
Najnovije istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je 73 odsto švajcarskih birača podržalo plan, kojim bi se nova stopa nametnula svim švajcarskim kompanijama sa prometom iznad 750 miliona evra (808 miliona dolara).
Do sada, mnogi od 26 švajcarskih kantona su nametnuli neke od najnižih stopa poreza na dobit preduzeća u svetu, za šta su često govorili da je potrebno da bi se privukla preduzeća suočena sa visokim platama i troškovima lokacije.
Švajcarska vlada procenjuje da bi prihodi od dopunskog poreza samo u prvoj godini iznosili između 1,0 i 2,5 milijardi švajcarskih franaka.
