Ako gradske deponije nestanu prema novom evropskom pravilniku, nekim ugroženim pticama, kao što je egipatski lešinar, biće potrebne alternative za njihov način ishrane kako bi preživele u budućnosti.
Ovo je jedan od glavnih zaključaka studije objavljene u časopisu Movement Ecologi, koju vodi profesorka Džoan Real, direktorka UB Conservation Biologi Group (EBC-UB) Biološkog fakulteta i Instituta za istraživanje biodiverziteta (IRBio) Univerzitet u Barseloni. Studija uključuje saradnju timova iz Centra za napredne studije iz Blanesa (CEAB-CSIC) i Univerziteta u Sevilji.
Egipatski lešinar (Neophron percnopterus) je jedan od najmanjih lešinara i ugrožena ptica grabljivica širom sveta, koja je uvrštena u crvenu listu Međunarodne unije za očuvanje prirode kao ugrožena vrsta. Na Iberijskom poluostrvu ova vrsta je godinama unazad, sa izuzetkom nekih oblasti kao što je Katalonija, gde je došlo do progresivnog povećanja njene populacije.
Ova transsaharska migratorna vrsta provodi zimu u Maliju, Senegalu i Mauritaniji i vraća se na Iberijsko poluostrvo tokom proleća i leta da bi se razmnožavala. Obično se hrani malim strvinama i mrtvim životinjama koje se nalaze na selu, posebno velikim mrtvim životinjama, kao i divljim životinjama. Stoga je vrsta indikatora ekološkog statusa i pomaže da se eliminišu organski ostaci iz naših ekosistema.
Tim je procenio potencijalne posledice zatvaranja deponije na obrasce ishrane egipatskog lešinara i kako promene u dostupnosti resursa mogu uticati na ponašanje ptica koje slobodno sede.
„Sa opadanjem ekstenzivnog stočarstva — osim stočarstva i intenziviranja poljoprivrede — egipatski lešinar je počeo da koristi deponije kao alternativno mesto za nabavku hrane. Ova strategija je imala svoje prednosti, kao što je bogata i predvidljiva hrana, ali je takođe imala rizike, kao što su unos potencijalnih toksina i oskudno sticanje prirodnih vitamina“, primećuje profesorka Džoan Real, glavni istraživač projekta i član UB Odeljenja za evolucionu biologiju, ekologiju i nauke o životnoj sredini.
„Zbog toga, postepeno, zavisno od područja, ova vrsta zavisi od urbanog organskog otpada. Međutim, u okviru Evropske direktive o deponijskom otpadu i Akcionog plana cirkularne ekonomije, koji traže uklanjanje deponija i drastično smanjenje organske materije. da bi se izbegli negativni efekti na zdravlje ljudi, nepoznato je kako ove mere mogu uticati na ugrožene vrste, a posebno na egipatskog lešinara“, upozorava Džoan Real.
Tim je primenio nove tehnologije kao što su GPS predajnici, a pratili su šesnaest ptica tri godine da bi razumeli kako koriste prostor i resurse hrane. Takođe su primenjene inovativne analitičke tehnike, kroz korišćenje prostornih modela zasnovanih na mreži za procenu povezanosti životinja između ključnih izvora hrane, izračunate iz obrazaca kretanja označenih ptica.
„Zaključci otkrivaju razlike u strategijama ishrane između jedinki koje se ne razmnožavaju i jedinki koje se razmnožavaju. Konkretno, jedinke koje se razmnožavaju bile su ograničene na određena područja oko svojih gnezda, iako su mogle da putuju na duga putovanja i eksploatišu obimne resurse stoke i deponije. Nasuprot tome, ne-uzgajivači su se preselili na velika područja, ali njihov glavni izvor hrane bio je ograničen na deponije“, kaže istraživač Catuka Cerecedo-Iglesias (UB-IRBio), prvi autor studije.
„Među najistaknutijim aspektima, otkrili smo da su prehrambene mreže jedinki koje se uzgajaju i koje se ne razmnožavaju bile ranjive na eliminaciju glavnih područja za hranjenje na deponijama, koje su veoma predvidljivi resursi“, primećuje istraživač Catuza Cerecedo-Iglesias.
„U kontekstu koji je obeležen budućim nestankom deponija, studija otkriva da bi egipatski lešinari koristili leševe ekstenzivne stočarske proizvodnje kao svoj glavni trofički resurs. U scenariju u kojem se očekuje da će ekstenzivni uzgoj ovaca značajno opasti, ne možemo znati o efekat ove mere na populaciju egipatskih lešinara“, dodaje istraživač.
Studija ukazuje da bi buduća ekološka politika trebalo da poveća one oblasti sa resursima hrane iz ekstenzivnog stočarstva, kao i oporavka ovaca koje su u velikoj regresiji na način koji omogućava napuštanje leševa stoke u prirodi. „Ova strategija neće samo ublažiti nedostatak hrane izazvan zatvaranjem deponija, već će doprineti i očuvanju ugroženih vrsta i bio bi način očuvanja ovčarstva i stočarske kulture“, napominju autori.
Međutim, u Kataloniji su ove mere dozvoljene samo u nekim regionima i sa visine od 1.400 metara, „situacija koja ostavlja ogromnu većinu područja u kojima se egipatski lešinari distribuiraju bez hrane, tako da je ključno povećati površinu ovih područja na nižim nadmorskim visinama i drugim regionima“, upozoravaju autori.
