Bolji pristup vakcinama mogao je da spreči više od 50% smrtnih slučajeva od COVID-19 u 20 zemalja sa nižim prihodima, navodi se u novom radu u Nature Communications čiji je koautor profesor severoistoka Alesandro Vespinjani.
Procena da je „hiljade i hiljade“ života izgubljeno zbog nejednakosti u vezi sa vakcinom bila je „udarac u stomak“, kaže Vespinjani, direktor Northeastern-ovog Programa za nauku o mreži i ugledni profesor porodice Sternberg.
„Nemamo jasno rešenje za problem“, kaže on.
„Moramo da imamo drugačiji sistem kako bismo imali više vakcina i pravedniju distribuciju širom sveta“, kaže Vespinjani. „Postoji visoka cena za ovu nejednakost.
Vespinjani i šest drugih naučnika, uključujući i saradnika profesora fizike na severoistoku Matea Činazija, koristili su računarski model epidemije da procene koliko bi smrtnih slučajeva bilo sprečeno u 20 zemalja, uključujući Keniju, Avganistan i Boliviju, da su primili COVID-19. vakcine u isto vreme kao i SAD i druge zemlje sa visokim prihodima iu uporedivim količinama.
U drugom scenariju „šta ako“, istraživači su takođe pogledali šta bi se dogodilo da su nacije ranije primile vakcine, ali u ne većoj količini.
U prvom scenariju, „procenjujemo da je više od 50% smrtnih slučajeva koji su se dogodili u analiziranim zemljama moglo biti izbegnuto“, navodi list Nature Communications.
„Za više od polovine zemalja, procenat sprečenih smrtnih slučajeva prelazi 70%, sa vrhom iznad 90% za Avganistan i Ugandu“, navodi list.
Što se tiče broja smrtnih slučajeva, to znači da je procenjenih 149.000 smrtnih slučajeva od COVID-19 moglo biti sprečeno u Indoneziji i 1.700 u Ruandi ranijim i više vakcina, prema istraživačima.
U drugom scenariju, „čak i bez povećanja broja doza, procenjujemo da bi značajan deo smrtnih slučajeva (6% do 50%) mogao biti izbegnut“, kažu oni.
Međunarodne zdravstvene agencije i fondacije su predvidele problem i pokušale da ga reše, ali nisu uspele u tome na vreme, kaže Vespinjani.
List Nature Communications kaže: „Uprkos međunarodnim inicijativama za sporazume o pravičnoj podeli, kao što je program globalnog pristupa vakcinama COVID-19 (COVAKS), vakcinalni nacionalizam je u velikoj meri prevazišao globalne napore za pravičnost.
Nakon što su vakcine protiv COVID-19 uvedene u oktobru 2021. godine, zemlje sa visokim prihodima su završile sa jednom ili više doza vakcine za svaku osobu, dok su zemlje sa niskim prihodima imale jednu do četiri doze vakcine na svakih 100 pojedinaca, kaže Vespinjani.
Ostale zemlje uključene u studiju bile su Angola, Gana, Obala Slonovače, Mozambik, Zambija, Egipat, Maroko, Pakistan, Šri Lanka, Bangladeš, El Salvador, Honduras, Filipini i Kirgistan.
Tabela u studiji pokazuje da je procenjeno 518.000 smrtnih slučajeva moglo biti sprečeno da je 20 zemalja u studiji imalo isti pristup vakcinama kao i SAD.
Odložene kampanje vakcinacije takođe su značile da su neke od zemalja produžile „nefarmaceutske intervencije“ kao što su zatvaranje škola, restorana i preduzeća na duže vremenske periode od zemalja sa višim prihodima, kaže Vespinjani.
On kaže da su prepreke za ubrzanu isporuku vakcina u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima mnoge, uključujući nedostatak zdravstvenih radnika na prvoj liniji, ograničeno finansiranje i nedostatak infrastrukture za isporuku vakcina.
„Bilo bi idealno da se počne sa primenom vakcine brzo i za veliki deo populacije“, kaže Vespinjani. „Ali u nekoliko zemalja sa niskim prihodima, doći do ruralnih područja čak i ako imate vakcinu je veliki problem.“
Osim što je „veoma skupa u smislu života“, nejednakost vakcina podstiče cirkulaciju patogena u zemljama u kojima veliki procenat ljudi nije vakcinisan, kaže on.
Rešenje nije samo u preraspodeli snabdevanja vakcinama iz bogatih zemalja u siromašnije, jer „imaćete više smrtnih slučajeva u zemljama sa višim prihodima“, kaže Vespinjani.
„Pitanje je kako pojačati sistem kako bi imali mnogo više doza vakcine sledeći put kada izbije pandemija, kaže on.
„Vreme je važno kao i broj doza. Moramo da imamo i logistički i proizvodni kapacitet sledeći put da bismo zaista mogli da imamo drugačiji ishod u tim zemljama.“
