Humanitarna situacija u Ukrajini je „znatno gora“ nego pre rušenja brane Kahovka, upozorio je u petak najviši zvaničnik UN za pomoć, piše AP.
Podsekretar generalnog sekretara Martin Grifits rekao je da je za „izvanrednih“ 700.000 ljudi potrebna voda za piće i upozorio da će razaranja poplava u jednom od najvažnijih životnih korpa na svetu skoro neizbežno dovesti do nižeg izvoza žitarica, viših cena hrane širom sveta i manje jesti za milione u nevolji
„Ovo je virusni problem“, rekao je on u intervjuu za Asošijeted pres. „Ali istina je da je ovo samo početak sagledavanja posledica ovog čina.
Puknuće brane hidroelektrane Kahovka i pražnjenje njenog rezervoara na reci Dnjepar u sredu je doprinelo bedi u regionu koji više od godinu dana pati od artiljerijskih i raketnih napada.
Ukrajina drži zapadnu obalu Dnjepra, dok ruske trupe kontrolišu nisku istočnu stranu, koja je podložnija poplavama. Brana i rezervoar, neophodni za slatku vodu i navodnjavanje u južnoj Ukrajini, nalaze se u oblasti Herson koju je Moskva nelegalno anektirala u septembru i koju je okupirala poslednjih godinu dana.
Grifits je rekao da su Ujedinjene nacije, koje rade uglavnom preko ukrajinskih grupa za pomoć, dosegle 30.000 ljudi u poplavljenim područjima pod ukrajinskom kontrolom. On je rekao da Rusija do sada nije dala pristup oblastima koje kontroliše kako bi UN pomogla žrtvama poplava.
Grifits je rekao da se u sredu sastao sa ruskim ambasadorom u UN Vasilijem Nebenzijom kako bi zatražio od ruskih vlasti „pristup našim timovima u Ukrajini da pređu linije fronta da pruže pomoć, da pruže podršku … Ukrajincima u tim oblastima“. Dodao je: „Nadam se da će to proći.
Reagovanje u vanrednim situacijama je od suštinskog značaja za spasavanje života, rekao je on, „ali iza toga imate ogroman, nadolazeći problem nedostatka vode za piće za tih 700.000 ljudi“ i na strani koju kontroliše Ukrajina i Rusija reka.
Tu je i poplava važnog poljoprivrednog zemljišta i nametljiv problem obezbeđivanja rashladne vode za nuklearnu elektranu u Zaporožju, najveću u Evropi, koja se snabdevala iz brane, dodao je on.
Osim toga, Grifits je primetio da je voda takođe pohrlila preko područja sa nagaznim minama iz rata „i ono što ćemo sigurno videti su te mine kako plutaju na mestima gde ih ljudi ne očekuju“, preteći odraslima, a posebno deci.
„Dakle, to je niz problema, počevši od omogućavanja ljudima da prežive danas, a zatim im davanja neke vrste izgleda za sutra“, rekao je on.
Grifits je rekao da je zbog širokih posledica „gotovo neizbežno“ da će Ujedinjene nacije uputiti poseban apel za više sredstava pomoći Ukrajini kako bi se suočila sa „potpunim novim redom veličine“ od pucanja brane. Ali on je rekao da želi da sačeka nekoliko nedelja da vidi ekonomske, zdravstvene i ekološke posledice pre nego što objavi žalbu.
Grifits je rekao da on i šefica UN za trgovinu Rebeka Grinspan takođe rade na obezbeđivanju proširenja Crnomorske inicijative za žito, koju su Turska i UN posredovale sa Ukrajinom i Rusijom prošlog jula da otvore tri crnomorske luke u Ukrajini za izvoz žitarica.
Deo tog sporazuma bio je i memorandum koji su potpisale Rusija i UN sa ciljem da se prevaziđu prepreke ruskoj isporuci hrane i đubriva za koje se Moskva više puta žalila da se ne ispunjavaju.
Ključni ruski zahtev je ponovno otvaranje gasovoda između ruske luke Toljati na reci Volgi do Crnog mora, koji je zatvoren od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Nosio je amonijak, ključni sastojak đubriva.
„Otvaranje tog cevovoda i isporuka amonijaka preko Crnog mora na globalni jug je prioritet za sve nas“, rekao je Grifits. „Amonijak je esencijalni sastojak za globalnu sigurnost hrane.“
Izveštava se da je došlo do pucanja gasovoda tokom granatiranja kasno u utorak, ali Grifits je rekao da UN to ne mogu da potvrde jer se gasovod nalazi usred ratne zone.“
„Mi smo, naravno, veoma, veoma čvrstog stava da nam je potrebno to popraviti što je pre moguće“, rekao je on. „Nadajmo se da nije previše oštećeno.“
