Ledena kapa Arktičkog okeana će nestati tokom leta čim 2030-ih i deceniju ranije nego što se mislilo, bez obzira na to koliko agresivno čovečanstvo povlači zagađenje ugljenikom koje pokreće globalno zagrevanje, rekli su naučnici u utorak.
Čak i ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u skladu sa Pariskim sporazumom o klimi neće sprečiti da se ogromna prostranstva plutajućeg leda severnog pola topi u septembru, izvestili su u Nature Communications.
„Prekasno je da se još uvek štiti arktički letnji morski led kao pejzaž i kao stanište“, rekao je za AFP koautor Dirk Noc, profesor na Institutu za okeanografiju Univerziteta u Hamburgu.
„Ovo će biti prva glavna komponenta našeg klimatskog sistema koju gubimo zbog naše emisije gasova staklene bašte.
Smanjenje ledenog pokrivača ima ozbiljne uticaje tokom vremena na vremenske prilike, ljude i ekosisteme – ne samo u regionu, već i širom sveta.
„Može da ubrza globalno zagrevanje topljenjem permafrosta opterećenog gasovima staklene bašte i porastom nivoa mora topljenjem grenlandskog ledenog pokrivača“, rekao je za AFP vodeći autor Seung-Ki Min, istraživač sa Univerziteta nauke i tehnologije Pohang u Južnoj Koreji.
Kilometrima debeo pokrivač leda Grenlanda sadrži dovoljno smrznute vode da podigne okeane šest metara.
Nasuprot tome, topljenje morskog leda nema vidljiv uticaj na nivo mora jer je led već u okeanskoj vodi, poput kockica leda u čaši.
Ali to se dovodi u začarani krug zagrevanja.
Oko 90 odsto Sunčeve energije koja udari u beli morski led reflektuje se nazad u svemir.
Ali kada sunčeva svetlost udari u tamnu, nezamrznutu okeansku vodu, okean apsorbuje skoro istu količinu te energije i širi se širom sveta.
I regioni Severnog i Južnog pola zagrejali su se za tri stepena Celzijusa u poređenju sa nivoima iz kasnog 19. veka, što je skoro tri puta više od globalnog proseka.
Septembar bez leda 2030-ih „je deceniju brži nego u nedavnim projekcijama Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC)“, naučnog savetodavnog tela UN, rekao je Min.
U svom značajnom izveštaju za 2021, IPCC je sa „velikim poverenjem“ prognozirao da će Arktički okean postati praktično bez leda barem jednom do sredine veka, pa čak i tada samo pod ekstremnijim scenarijima emisije gasova staklene bašte.
Nova studija – koja se oslanja na opservacione podatke koji pokrivaju period 1979-2019 da bi prilagodila IPCC modele – otkriva da će taj prag najverovatnije biti pređen 2040-ih.
Min i njegove kolege su takođe izračunali da je ljudska aktivnost odgovorna za do 90 procenata smanjenja ledene kape, uz samo manje uticaje prirodnih faktora kao što su solarna i vulkanska aktivnost.
Rekordna minimalna površina morskog leda na Arktiku – 3,4 miliona kvadratnih kilometara (1,3 miliona kvadratnih milja) – dogodila se 2012. godine, sa drugim i trećim najnižim površinama pokrivenim ledom 2020. i 2019. godine.
Naučnici opisuju Arktički okean kao „bez leda“ ako je površina pokrivena ledom manja od milion kvadratnih kilometara, oko sedam odsto ukupne površine okeana.
U međuvremenu, morski led na Antarktiku je u februaru pao na 1,92 miliona kvadratnih kilometara – najniži nivo u istoriji i skoro milion kvadratnih kilometara ispod proseka za period 1991-2020.
