Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva predstavio je u ponedeljak plan za okončanje ilegalne seče šuma u Amazoniji, što je glavno obećanje kampanje koje je kritičan korak u rešavanju značajnih emisija ugljenika u zemlji u regionu, prenosi AP.
Ova strategija, predviđena za sprovođenje tokom četiri godine, pruža mapu puta za postizanje ambicioznog cilja zaustavljanja nelegalne seče šuma do 2030. Lulin mandat ističe 1. januara 2027. godine, tako da će puna primena zavisiti od spremnosti onoga ko dođe posle njega da nastavi Rad.
U ponedeljak se Lulina administracija takođe obavezala da će postići neto nultu deforestaciju, odnosno ponovno zasađivanje onoliko koliko je posečeno, obnavljanjem autohtonih zaliha vegetacije kao kompenzacije za legalno uklanjanje vegetacije.
Brazil je peti najveći emiter gasova staklene bašte na svetu, sa skoro 3% globalnih emisija, prema Climate Vatch-u, onlajn platformi kojom upravlja Svetski institut za resurse. Skoro polovina brazilskih emisija ugljenika dolazi od krčenja šuma.
Lula je najavio da će njegova vlada prilagoditi međunarodne obaveze Brazila za smanjenje emisija, nazvane nacionalno utvrđeni doprinosi, ili NDC, nazad na ono što je obećano 2015. tokom Pariskog sporazuma. Brazil se obavezao da će smanjiti emisiju ugljenika za 37% do 2025. i 43% do 2030. Lulin prethodnik, krajnje desničarski predsednik Žair Bolsonaro, smanjio je obaveze.
Kao deo najave, Lula je povećao jedinicu za očuvanje u Amazonu za 1.800 hektara (4.400 hektara), što je frustriralo ekologe. Njegova vlada se obavezala da će dati prioritet dodeli 57.000.000 hektara javnog zemljišta bez posebne zaštite, što je površina koja je otprilike jednaka veličini Francuske.
U govoru, ministarka životne sredine Marina Silva rekla je da će savezna vlada stvoriti više jedinica za očuvanje, u očekivanju daljih studija i sporazuma sa državnim vladama.
Ova područja su pokazala povećanu ranjivost na krčenje šuma, pošto osvajači zemlje raseljavaju tradicionalne zajednice i raščišćavaju zemlju u nadi da će dobiti priznanje vlasništva od strane vlade.
„Brazil će ponovo postati globalna referenca u održivosti, borbi protiv klimatskih promena i postizanju ciljeva za smanjenje emisije ugljenika i nultu krčenje šuma“, rekao je Lula.
Tokom događaja odata je počast britanskom novinaru Domu Filipsu i specijalistu za starosedeoce Brunu Pereiri, koji su ubijeni pre godinu dana tokom putovanja u Amazonu. Nekoliko osoba je uhapšeno.
Nove mere označavaju petu fazu velike inicijative pod nazivom Akcioni plan za prevenciju i kontrolu krčenja šuma u legalnoj Amazoniji. Napravljen pre 20 godina, tokom Lulinog prvog mandata, plan je u velikoj meri bio odgovoran za suzbijanje krčenja šuma za 83% između 2004. i 2012. Plan je suspendovan za vreme Bolsonarovog mandata.
Jedan od glavnih ciljeva je da se stimuliše takozvana bioekonomija, kao što je upravljani ribolov pirarucua, najveće ribe u Amazonu, i proizvodnja acaija, kao alternativa stočarstvu, koje je odgovorno za većinu krčenja šuma. Akcioni plan takođe utvrđuje mere za povećanje praćenja i sprovođenja zakona i obavezuje se na stvaranje novih jedinica za očuvanje.
Ove mere su takođe odgovor na nedavna ograničenja koju je Kongres postavio Silvi, ministru životne sredine, posebno pod uticajem tzv.
Lula je stavio veto na zakon koji je usvojio Kongres, a koji je imao za cilj da dozvoli seču preostalih područja Atlantske šume, priobalne prašume koja je pretrpela značajno uništenje.
„Grupa za agrobiznis je dobro organizovana politička grupa koja brani interese u Kongresu, sa mnogim povezanim zakonodavcima“, rekao je Kreomar de Souza, politički analitičar i izvršni direktor konsultantske kuće Dharma Politics, za Asošijeted pres. „I ovo stvara prostor za ono što se dogodilo prošle nedelje: kapacitet ove grupe u Kongresu da oblikuje i nametne svoj dnevni red.
Prema Sueli Araujo, višem savetniku za politiku u Opservatoriji za klimu, akcioni plan je ključan za rekonstrukciju upravljanja životnom sredinom u Brazilu. Za nju, izuzetni aspekti plana uključuju integraciju podataka i sistema za daljinsko praćenje i odgovornost, usklađivanje infrastrukturnih projekata sa ciljevima smanjenja krčenja šuma i politike ruralnih kredita vezanih za postizanje nultog krčenja šuma.
Međutim, i dalje je nejasno kako će se vršiti kompenzacija za zakonito krčenje šuma, uključujući instrumente i nivo odgovornosti privatnog sektora.
„Takođe će biti neophodno boriti se protiv ozbiljnih zastoja koji se naziru na dnevnom redu Kongresa“, rekao je Arauho. „Neće biti nulte seče šuma ako odobri destruktivne mere.“