Svet bi trebalo da vidi prvi nacrt dugo očekivanog i preko potrebnog međunarodnog sporazuma za borbu protiv zagađenja plastikom do kraja novembra, odlučilo je u ponedeljak 175 zemalja okupljenih u Parizu posle pet dana iscrpljujućih pregovora.
Skupštinski pregovarački odbor pozvao je na pripremu „nulte nacrta“ „pravno obavezujućeg instrumenta“ uoči treće runde pregovora u Najrobiju, sa ciljem finalizacije sporazuma 2024. godine.
Odluka je doneta na jedanaestočasovnom sastanku koji su vodili Francuska i Brazil i usvojena je na plenarnoj sednici u sedištu Uneska u Parizu.
„Zar nema više intervencija po ovom pitanju? upitao je Gustavo Meza-Kvadra Velaskez iz Perua, predsednik Međuvladinog pregovaračkog odbora foruma.
„Tako je odlučeno“, nastavio je dok je spuštao čekić.
Do proboja je došlo nakon značajnog „izdavanja” i „taktike odlaganja” nekih zemalja, rekao je francuski ministar za ekološku tranziciju Kristof Beču.
Frustracije su se pojavile tokom prva dva dana pregovora, koji su u potpunosti bili posvećeni debati o proceduralnim pravilima, jer su se velike zemlje proizvođača plastike – uključujući dobavljača fosilnih goriva Saudijsku Arabiju, kao i Kinu i Indiju – odupirale ideji da bi sporazum mogao biti odlučeno glasanjem, a ne konsenzusom.
Prema trenutnim trendovima, „do 2050. godine u okeanima će biti više plastičnog otpada nego ribe“, rekla je za AFP meksička pregovaračica Kamila Zepeda. „Ne možemo da se držimo proceduralnih pravila.
Zabrinutost zbog uticaja plastike na životnu sredinu i ljudsko blagostanje porasla je poslednjih godina zajedno sa krešendom istraživanja koja dokumentuju njenu sveprisutnost i postojanost.
U prirodi, mikroplastika je pronađena u ledu blizu Severnog pola i unutar riba koje plove najdubljim i najmračnijim udubljenjima okeana.
Ekvivalent plastičnog otpada u kamionu za smeće se baca u okean svakog minuta.
Procenjuje se da plastični ostaci ubiju više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara svake godine, prema Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Plavi kitovi koji se hrane filterom konzumiraju do 10 miliona komada mikroplastike svakog dana.
Kod ljudi, mikroskopski komadi plastike su otkriveni u krvi, majčinom mleku i placenti.
Zelene grupe koje su učestvovale u razgovorima kao posmatrači imale su različite reakcije.
Eirik Lindebjerg, menadžer za globalnu politiku plastike za VVF, pozdravio je ono što je nazvao „opipljivim napretkom“.
„Velika većina zemalja izrazila je potrebu za obavezujućim specifičnim obavezama za okončanje zagađenja plastikom“, rekao je on za AFP.
Drugi su izrazili zabrinutost za ono što sledi.
„Jasno je iz ovonedeljnih pregovora da će zemlje koje proizvode naftu i industrija fosilnih goriva učiniti sve što je u njihovoj moći da oslabe sporazum i odlože proces“, rekla je Anđelika Karbalo Pago, čelnica globalnih medija za plastiku u Greenpeace-u u SAD.
„Pred nama je još ogroman posao.
Pored svog uticaja na životnu sredinu, plastika takođe pokreće globalno zagrevanje, čineći više od tri odsto globalnih emisija u 2019. godini, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Prema sadašnjim trendovima, godišnja proizvodnja plastike na bazi fosilnih goriva će se skoro utrostručiti do 2060. godine na 1,2 milijarde tona, dok će otpad premašiti milijardu tona.
Sa manje od 10 procenata recikliranog i više od petine ilegalno bačenog ili spaljenom, ekološke grupe se zalažu za to da sporazum ide dalje od reciklaže.
„Svetu je hitno potreban međunarodni sporazum o plastici, onaj koji reguliše proizvodnju, onaj koji se bavi zagađenjem iz samog izvora“, rekao je Li Šuo iz Grinpisa.
Dinamika između zemalja odražava onu u međunarodnim pregovorima o klimi, gde su „zemlje velikih proizvođača u odbrani“, rekao je on za AFP, dodajući da proizvođači žele da se fokusiraju na zagađenje, a ne na smanjenje količine plastike koja se proizvodi.
