Prvi put posle više od decenije, Grci će sutra izaći na birališta kako bi izabrali vladu koja će samostalno, bez pritiska međunarodnih kreditora, voditi privredu zemlje.
Konzervativni premijer Kirijakos Micotakis traži drugi mandat nakon što je prošlog leta okončan drakonski režim kontrole potrošnje, koji su odredili međunarodni kreditori za spasavanje grčke ekonomije.
Diplomac Harvarda, koji govori engleski kao i svoj maternji grčki, obezbedio je Grčkoj neočekivano visok rast, pad nezaposlenosti i skori povratak na investicioni rejting na globalnom tržištu obveznica.
Dugovi prema Međunarodnom monetarnom fondu su otplaćeni pre vremena.
Ponovni izbori 55-godišnjeg Micotakisa ranije je smatran obezbeđenim, ali njegova partija desnog centra, Nova demokratija, mogla bi da se bori za ostanak na vlasti pošto je zemlja izašla iz faze gole bitke za opstanak.
Evropske vlade i MMF upumpali su 280 milijardi evra u grčku ekonomiju između 2010. i 2018. kako bi sprečili bankrot. Zauzvrat su zahtevali reforme i surove mere za smanjenje troškova.
Ozbiljna recesija i godine hitnog zaduživanja ostavile su Grčku sa ogromnim državnim dugom, koji je u decembru dostigao 400 milijardi evra i oborio prihode domaćinstava kojima će verovatno trebati decenija da se oporave.
Iscrpljeni nakon političkih i ekonomskih previranja iz ere spasavanja, obični Grci su potonuli u privatna zaduživanja, niske plate i nesigurnost posla.
Micotakis je izgubio dugogodišnju dvocifrenu prednost u istraživanjima javnog mnjenja nakon železničke katastrofe 28. februara, u kojoj je poginulo 57 ljudi, od kojih su mnogi bili studenti, narušivši sliku vlade kao moderne i poslovno orijentisane.
