Batimetrija izvedena sa satelita nastavlja da napreduje i brzo se poboljšava. Nedavna studija je potvrdila efikasnost metodologije razvijene za dobijanje batimetrijskih podataka sa satelitskih snimaka u zapadnom Mediteranu. Rezultati ovog istraživanja, objavljeni u Međunarodnom časopisu za primenjeno posmatranje Zemlje i geoinformacije, ponovo potvrđuju vrednost ovog alata za praćenje obalnih područja sa različitim nivoima zamućenosti i različitim karakteristikama morskog dna.
Studija je sprovedena u Kala Miljoru (Majorka, Španija), ekosistemu od velikog značaja zbog svog morskog biodiverziteta, ali i potencijalne ranjivosti na efekte globalnih promena. Istraživači su uspešno i precizno mapirali njegovo obalno dno koristeći satelitske snimke sa satelita blizanaca Sentinel-2. Ova studija predstavlja prvi pokušaj testiranja ove metodologije na području sa prisustvom Posidonia oceanica, endemske mediteranske vodene biljke sa značajnom ekološkom vrednošću.
Ovaj rad je obavljen kroz saradnju između istraživača sa Instituta za morske nauke Andaluzije (ICMAN-CSIC), Sistema obalnog posmatranja Balearskih ostrva (ICTS-SOCIB) i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) Sjedinjene Države.
„Ovi alati su dragocena podrška za upravljanje priobaljem, jer pružaju ažurne i kontinuirane informacije o morfodinamičkim promenama koje se dešavaju duž obala. Oni su relevantni za pomoć donosiocima odluka i definisanje efikasnih mera prilagođavanja protiv uticaja globalnih promena. , što na kraju doprinosi otpornijoj obali“, objašnjava Sandra Viana-Borja, istraživač u ICMAN-CSIC-u.
Satelitska batimetrija (SDB) ide korak bliže ka konsolidaciji kao alternativa tradicionalnim batimetrijskim tehnikama koje se sprovode avionima ili brodovima. Glavna prednost koju sateliti nude je njihov otvoreni pristup podacima i veća prostorna pokrivenost, eliminišući potrebu za fizičkim prisustvom u oblasti ili skupim raspoređivanjem.
Ipak, uprkos značajnom napretku postignutom poslednjih godina, istraživači su suočeni sa primarnim izazovom potvrđivanja globalne i operativne efikasnosti i preciznosti repliciranja ovih modela u regionima koje karakterišu različite karakteristike.
Ova metodologija je već korišćena sa doslednim rezultatima u drugim regionima planete, kao što su istočna obala Sjedinjenih Država i Karibi. Sada je procenjena u drugom ekosistemu, Mediteranu, gde je plaža Kala Milor jedna od najnadziranijih od strane Sveobuhvatnog sistema za praćenje plaža ICTS-SOCIB-a, koji radi od 2011. godine.
Štaviše, zbog njenog značaja, Evropska komisija je nedavno odobrila grant za projekat LIFE AdaptCalaMillor, koji ima za cilj promovisanje prilagođavanja ove plaže klimatskim promenama i povećanje otpornosti njene infrastrukture, ekosistema i usluga.
Generisanje detaljnih mapa podvodne topografije je ključno za podršku širokom spektru aktivnosti u blizini obale, kao što su bagerovanje, upravljanje životnom sredinom, planiranje komunikacionih kablova i trasa cevovoda, održavanje infrastrukture, hidrografske primene, navigacija, akvakultura i ribarstvo, istraživanje, turizam i rekreativni sport.
Štaviše, batimetrija je jedna od ključnih karakteristika za formulisanje morskih strategija, kao što je navedeno u direktivama Evropske komisije. Ova instrumentalna komponenta uspostavlja sveobuhvatni regulatorni okvir koji vodi i upravlja različitim sektorskim politikama i administrativnim mjerama koje se odnose na morsku životnu sredinu.
„Trenutno implementiramo ove alate u drugim regionima kao što su Galicija (SI Atlantik), Južna Koreja i Aljaska, gde smo dobili obećavajuće rezultate. Važno je istaći da, prema Međunarodnoj hidrografskoj organizaciji, više od polovine plitko morsko dno u našim okeanima ostaje nemapirano ili je zastarelo. Satelitska batimetrija je besplatna i lako dostupna tehnologija. Nesumnjivo, to je budućnost obalnog monitoringa“, naglašava Isabel Caballero de Frutos, istraživač u ICMAN-CSIC-u.
