Kako se švedski gradovi zgušnjavaju brzim tempom, sada se gradi veoma blizu puteva i saobraćajnica — zemljišta za koje se samo pre deset godina smatralo da je nezamislivo za razvoj.
Već je poznato da buka može imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, ali novo istraživanje sa Tehnološkog univerziteta Chalmers pokazuje da samo 40 decibela saobraćajne buke – tipičan nivo pozadinske buke u kancelarijskom okruženju ili kuhinji – ima štetne posledice na kognitivne performanse.
Istraživači iz Odeljenja za primenjenu akustiku Chalmers sproveli su laboratorijsku studiju u kojoj su ispitanici radili testove koncentracije dok su bili izloženi buci u pozadini. Ispitanici su bili zamoljeni da pogledaju ekran računara i reaguju na određena slova, a zatim da procene svoje percipirano opterećenje.
Studija pokazuje da su ispitanici imali znatno lošije rezultate na testu performansi, a takođe su smatrali da je zadatak bio teži za izvršenje, sa saobraćajnom bukom u pozadini.
„Ono što je jedinstveno u našoj studiji je to što smo uspeli da pokažemo pad performansi na nivoima buke od čak 40 dB, što odgovara redovnom nivou buke u kancelarijskom okruženju ili kuhinji“, kaže Leon Miler, student doktorskih studija na Odsek za primenjenu akustiku na Departmanu za arhitekturu i građevinarstvo.
Pozadinska buka sastojala se od dve audio sekvence koje su simulirale kamione koji prolaze na udaljenosti od deset i pedeset metara. Obe sekvence su normalizovane na isti ukupni unutrašnji nivo od 40 dB.
„Audio sekvenca koja simulira bliže prolaze, gde se zvuk značajno menja dok vozilo prolazi, obično je najviše smetala ispitanicima“, kaže Miler. „To bi moglo biti zato što se saobraćaj koji je udaljeniji percipira kao konstantniji dron.
Novi rezultati naglašavaju već problematičnu situaciju negativnog uticaja na zdravlje i radni učinak usled saobraćajne buke. Poslednjih godina dozvoljeno je da se smanji razdaljina između puteva i novoizgrađenih stanova u švedskim gradovima – trend koji se može videti i na međunarodnom nivou.
Pojednostavljeno rečeno, švedski propisi o tome gde je gradnja dozvoljena zasnivaju se na prosečnom nivou buke na otvorenom tokom perioda od 24 sata — što znači da ne uzimaju u obzir pojedinačne prolaze. Osim toga, trenutni propisi ne pokrivaju vrhove niskofrekventne buke u zatvorenom prostoru, što je teško izbeći i koja je, prema istraživanjima, više ometajuća i samim tim više utiče na zdravlje ljudi.
U jednoj studiji koja je modelirala niskofrekventnu buku, Jens Forssen, profesor primenjene akustike u Chalmersu, pokazao je da takvu buku prvenstveno stvara gust saobraćaj pri malim brzinama i da je teško isključiti čak i sa dobro izolovanim prozorima i zgradama koje su u skladu sa sve građevinske norme i smernice za zvučnu izolaciju.
„Proračuni za različite tipove fasada pokazuju da je teško postići idealno zvučno okruženje u zatvorenom prostoru u blizini puteva sa velikim prometom“, kaže Forsen. „Smanjenje brzina nije rešenje, jer naši proračuni pokazuju da se izloženost buci u zatvorenom prostoru može čak i povećati pri nižim brzinama.
Dalje, Forsen kaže da su buka i zvučno okruženje faktor koji se često smatra prekasnim u procesu planiranja i da postoje prednosti koje bi se mogle postići ako bi se izvršila prilagođavanja kako bi se prostor bolje iskoristio u smislu zagađenja bukom.
Istraživači se takođe slažu da bi najefikasnije rešenje bilo izbegavanje gradske gustoće u oblastima gde bi saobraćajna buka imala preveliki uticaj na zdravlje i dobrobit.
Laboratorijsko okruženje u Čalmersu u kojem je sprovedeno istraživanje izgleda kao dnevna soba sa nameštajem i tekstilom, ali iza plafonskih ploča i prozora nalazi se napredni sistem zvučnika koji omogućava istraživačima da simuliraju različite zvukove, kao što je buka saobraćaja.
U testovima, od 42 učesnika je zatraženo da sprovedu kontinuirani test performansi (CPT) tokom svake zvučne sekvence. Posmatrali su kompjuterski monitor gde su pojedinačna slova bila prikazana u nizovima i dobili su uputstva da pritisnu dugme za sva slova osim Ks.
Pored toga, ispitanici su popunili obrazac koji se zove NASA indeks opterećenja zadatka (NASA TLKS), alat za merenje subjektivne procene osobe o svom radnom opterećenju prilikom završetka zadatka. Ispitanici su ocenili svoje percipirano opterećenje na osnovu šest dimenzija: percipirano mentalno opterećenje, fizičko opterećenje, vremenski pritisak, napor, učinak i stepen frustracije.
Nalazi su objavljeni u časopisima Building Acoustics i International Journal of Environmental Research and Public Health.