Ujedinjene nacije će po prvi put zvanično obeležiti bekstvo stotina hiljada Palestinaca iz današnjeg Izraela na 75. godišnjicu njihovog egzodusa — akcije koja proizilazi iz podele Palestine kojom je upravljala Britanija u odvojene jevrejske i arapske države, prenosi AP.
Palestinski predsednik Mahmud Abas predvodi komemoraciju Ujedinjenih nacija u ponedeljak na ono što Palestinci nazivaju „Nakba“ ili „katastrofa“.
Rijad Mansur, palestinski ambasador u UN-u, nazvao je poštovanje Ujedinjenih nacija „istorijskim“ i značajnim jer je Generalna skupština odigrala ključnu ulogu u podeli Palestine.
„To je priznanje odgovornosti Ujedinjenih nacija za nemogućnost da reše ovu katastrofu za palestinski narod 75 godina“, rekao je Mansur nedavno grupi novinara UN.
Rekao je da je „katastrofa za palestinski narod još uvek u toku:“ Palestinci još uvek nemaju nezavisnu državu i nemaju pravo da se vrate svojim domovima kao što je zahtevano u rezoluciji Generalne skupštine usvojenoj u decembru 1948. .
Ambasador Izraela u UN-u Gilad Erdan osudio je komemoraciju, nazvavši je „odvratnim događajem“ i „očiglednim pokušajem iskrivljavanja istorije“. On je rekao da će oni koji prisustvuju odobravati antisemitizam i dati zeleno svetlo Palestincima „da nastave da eksploatišu međunarodne organe za promovisanje svog klevetničkog narativa“.
Generalna skupština, koja je 1947. imala 57 zemalja članica, odobrila je rezoluciju o podeli Palestine sa 33 prema 13 i 10 uzdržanih. Jevrejska strana je prihvatila plan UN o podeli i nakon isteka britanskog mandata 1948. godine, Izrael je proglasio nezavisnost. Arapi su odbacili plan i susedne arapske zemlje su pokrenule rat protiv jevrejske države.
Nakba obeležava sećanje na procenjenih 700.000 Palestinaca koji su pobegli ili bili prisiljeni da napuste svoje domove 1948. godine.
Sudbina ovih izbeglica i njihovih potomaka — procenjenih na preko 5 miliona širom Bliskog istoka — ostaje glavno sporno pitanje u arapsko-izraelskom sukobu. Izrael odbacuje zahteve za masovnim vraćanjem izbeglica u davno izgubljene domove, rekavši da bi to ugrozilo jevrejski karakter zemlje.
Kako se približavala 75. godišnjica, sada 193-člana Generalna skupština usvojila je rezoluciju prošlog 30. novembra sa 90 prema 30 i 47 uzdržanih, tražeći da Komitet UN-a za ostvarivanje neotuđivih prava palestinskog naroda organizuje skup na visokom nivou. događaj 15. maja u znak sećanja na Nakbu.
Sjedinjene Države bile su među zemljama koje su se pridružile Izraelu u glasanju protiv rezolucije, a Misija SAD je rekla da nijedan američki diplomata neće prisustvovati komemoraciji u ponedeljak.
Objašnjavajući zašto je komemoracija Ujedinjenih nacija trajala toliko dugo, Mansur je u petak za Asošijeted pres rekao da su Palestinci oprezno napredovali u Ujedinjenim nacijama otkako je Generalna skupština 2012. podigla njihov status sa posmatrača nečlanice na državu koja nije članica.
Priznanje Ujedinjenih nacija kao države omogućilo je Palestincima da se pridruže sporazumima, da podnesu predmete protiv okupacije Izraela Međunarodnom krivičnom sudu i Međunarodnom sudu pravde, koji je najviši tribunal UN, i da 2019. godine predsedavaju Grupom 77, UN. koalicija 134 uglavnom zemlje u razvoju i Kine, rekao je on.
Na 70. godišnjicu egzodusa 1948. pre pet godina, Mansur je rekao, „reč Nakba je prvi put upotrebljena u rezoluciji Generalne skupštine“, a Abas je zatim dao uputstva da dobije mandat od UN za obeležavanje 75. godišnjice.
Komemoracija Nakbe dolazi u trenutku kada su izraelsko-palestinske borbe intenzivirane, a protesti zbog desničarske vlade premijera Benjamina Netanjahua i njenog plana za reviziju izraelskog pravosuđa ne pokazuju znake jenjavanja. Polarizacija Izraela i ekstremistički stavovi vlade Netanijahua takođe su izazvali rastuću međunarodnu zabrinutost.
Mansur je u petak rekao da palestinske izbeglice „Izrael nasilno uklanja iz svojih domova i nasilno prebacuje brzinom bez presedana“, što podseća na 1948.
U govoru pred Savetom bezbednosti UN 25. aprila, palestinski ministar spoljnih poslova Rijad Malki rekao je „vreme je da se nakba privede kraju“, naglašavajući da su Palestinci patili od najduže izbegličke krize na svetu i „najduže okupacija čitave teritorije u modernoj istoriji“.
On je oštro kritikovao UN i širu međunarodnu zajednicu zbog usvajanja rezolucija koje postavljaju zahteve i pozivaju na akciju – ali ne čineći ništa da ih sprovedu. On je rekao da ako je međunarodna zajednica okupaciju Izraela skupila, „mogu vas uveriti da će doći kraj“.
Malki je obnovio svoj poziv zemljama koje još nisu priznale državu Palestinu „da to učine kao sredstvo za spas odumrlog rešenja o dve države“. On je takođe pozvao zemlje da podrže palestinski zahtev za punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama, čime bi se demonstrirala međunarodna podrška rešenju sa dve države gde bi Izraelci i Palestinci živeli rame uz rame u miru.
Kako bi ekonomski naštetio Izraelu, Malki je pozvao zemlje da zabrane proizvode iz izraelskih naselja i trgovinu sa naseljima, da „sankcionišu one koji prikupljaju sredstva za naselja i one koji se zalažu za njih i one koji ih unapređuju“, i da navedu organizacije naseljenika koje vrše ubistva i spaljivanja kao „terorističke organizacije“.
I pozvao je međunarodnu zajednicu da odvede Izrael pred Međunarodni sud pravde. Generalna skupština je u decembru zatražila od suda da da svoje mišljenje o pravnim posledicama izraelske okupacije palestinskih teritorija, potez koji je Izrael osudio.
