Suša koja traje i rastuće temperature izazvale su strahove od „katastrofe“ maslina u Španiji, najvećem svetskom proizvođaču maslinovog ulja, koja je pretrpela veoma tešku 2022. godinu.
„Jedva je padala kiša od januara. Zemlja je veoma suva“, brine Kristobal Kano, generalni sekretar sindikata malih poljoprivrednika (UPA) u južnom regionu Andaluzije, srcu španske industrije maslinovog ulja.
Kano, koji poseduje 10 hektara maslina u Alkala la Real u blizini Granade, nikada nije video tako zabrinjavajuću situaciju za 20 godina koliko se bavi farmom.
„Ako se nešto radikalno ne promeni u narednih nekoliko nedelja, to će biti katastrofa“, upozorio je on.
Prema meteorološkoj agenciji AEMET, akumulirane padavine od 1. oktobra bile su 25 odsto manje od uobičajenih širom Španije i 50 odsto manje u većem delu Andaluzije, gde su rezervoari kapaciteta 25 odsto.
A situacija se pogoršala krajem aprila, kada je rani toplotni talas doneo izuzetno visoke temperature zbog kojih je živa dostigla 38,8 stepeni Celzijusa (101,8 stepeni Farenhajta) u južnoj Španiji.
„Ovo se dogodilo dok su masline cvetale“, kaže Rafael Piko, direktor Asolive, španskog udruženja proizvođača i izvoznika maslinovog ulja, koji se plaši da će cvetovi presušiti.
„Ako nema cveća, nema ni voća. A ako nema voća, nema ni ulja.“
Za Španiju—koja inače snabdeva 50 odsto svetskog maslinovog ulja i izvozi u vrednosti od blizu 3,0 milijarde evra (3,3 milijarde dolara) svake godine—situacija je još zabrinjavajuća s obzirom na katastrofalnu proizvodnju ovog sektora u periodu 2021-2022.
I tokom te sezone, zbog nedostatka kiše i ekstremnih temperatura, proizvodnja maslinovog ulja je pala za 55 odsto na 660.000 tona, u poređenju sa 1,48 miliona tona u periodu 2021-2022, pokazuju podaci ministarstva poljoprivrede.
Scena će se ponovo odigrati ove godine.
„Gledajući prognoze, to je gotovo dato – biće to još jedna mračna godina“, kaže Rafael Sančez de Puerta, šef Dcoop-a, vodeće španske maslinarske zadruge.
Ako se predviđanja pokažu istinitim, to bi moglo značiti kraj za mnoge farme maslina.
„Možemo da se nosimo sa jednom teškom godinom. To je prirodan deo ciklusa rasta. Ali dve godine zaredom će biti katastrofa. Mnogi su na ivici kolapsa“, kaže on.
Uz troškove mašinerije, isplate plata i otplate kredita, „poljoprivrednicima je potrebna likvidnost“ da bi ostali na površini, kaže Piko iz Asolive, podsećajući da mnogi u Španiji žive od proizvodnje maslinovog ulja.
Za potrošače, izgledi su takođe sumorni.
Globalna cena maslinovog ulja u velikoj meri zavisi od Španije“, kaže Piko.
Poslednjih meseci cena nafte je skočila.
„Sredinom aprila, maslinovo ulje se prodavalo po 5.800 evra (6.400 dolara) po toni, u odnosu na 5.300 evra u januaru“, kaže Fani de Gaske iz Bajon Interkora, brokerske firme specijalizovane za ulja i masti.
U januaru 2022. prodavao se za 3.500 evra.
I izgleda da će se uzlazni trend nastaviti.
U Andaluziji mlade masline „nemaju dovoljno razvijeno korenje da bi mogle da izvlače vodu“ iz dubokog podzemlja, što znači da će „biti gubitaka“ koji će uticati na proizvodnju u naredne dve ili tri godine, upozorava ona.
Krajem 2022. godine, španska vlada je prešla na snižavanje PDV-a na maslinovo ulje sa 10 odsto na pet odsto kao deo paketa mera za pomoć potrošačima suočenim sa naglom inflacijom.
A da bi pomogla poljoprivrednicima da se izbore sa sušom, vlada je smanjila porez na prihod ovog sektora za 25 odsto.
Ali za mnoge je to premalo u odnosu na nadolazeću krizu.
„Smanjenje poreza za ljude koji neće imati skoro nikakve prihode je od male koristi za njih“, kaže Dcoopov Sančez de Puerta, pozivajući na ambicioznije poteze u borbi protiv „suše koja traje duže nego što bi trebalo“.
