Radio Frans enfo (France Info) preneo je da je 90-ih godina zbog ratova koji su doveli do raspada Jugoslavije, zatim sukoba u različitim delovima regiona, Balkanom cirkulisao veliki broj vatrenog oružja.
„Završetak sukoba doveo je do pada potražnje, ali nije doveo do smanjenja broja oružja u opticaju“, naveo je Frans enfo i dodaje da je održavanje lokalne industrije oružja nastavljeno.
Bilo da je u Srbiji, Hrvatskoj ili Crnoj Gori, i dalje se proizvodi malokalibarsko i lako naoružanje, dodaje francuski radio navodeći da je „prisvajanje i pronevera zaliha oružja povezana i sa niskim platama radnika u regionu i oskudnim platama vojnika“.
Frans enfo je podsetio da jedna od jurišnih pušaka korišćenih u terorističkim napadima na Pariz 13. novembra 2015. godine proizvela fabrika oružja bivše Jugoslavije. U januaru iste godine, ubice na redakciju pariskog satiričnog lista Šarli Ebdo (Charlie Hebdo) koristile su takođe oružje proizvedeno u balkanskim zemljama.
List Progre (Le Progres) ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle dva masovna ubistva najavio veliki plan za razoružavanje zemlje.
„Taj projekat će teško biti sproveden jer je nasleđe rata još sveže, dok je ratnička retorika još uvek prisutna u političkom govoru zemlje“, ocenio je list.
List Figaro (Le Figaro) se danas pozvao na dvojicu stručnjaka za Balkan koji smatraju da vlada Srbije nije mogla ništa drugo da najavi od pooštravanje mera o oružju.
„Međutim, država se nikad nije stvarno pozabavila problemom oružja. A neki prethodni planovi za razoružanje nisu urodili plodom“, ocenio je Žan-Arno Derans (Jean-Arnault Derens), stručnjak za Balkan.
Drugi ekspert Aleksi Trud (Alexis Troude) ocenio je da do sada „glavni cilj vlade bio da se bori protiv mafijaških organizacija“, a ne na posedovanje oružja među civilima.
„Predsednik Srbije možda neće ići tako od daleko od svojih najava jer i sam održava veze sa mafijom, posebno da bi osigurao svoju bezbednost“, smatra Trud.
Derans je dodao da činjenica da „takve (mafijaške) grupe uživaju veliku toleranciju opravdava određenu kulturu nasilja i ideju da svako može biti naoružan“.
Trud je naveo da Srbija ima oružja posebno zbog ratova koje je zemlja doživela 1990-ih, dok Derans insistira da i danas postoji veličanje tada počinjenih zločina.
„Tradicija naoružanja nastavljena je kako u Srbiji, tako i u drugim balkanskim zemljama. Crna Gora, BiH i Severna Makedonija su, na primer, među evropskim zemljama u kojima cirkuliše najviše oružja. To su patrijarhalna društva u kojima su muškarci sačuvali tradiciju naoružanja. To je društveni fenomen“, rekao Derans.
Ta dva stručnjaka imaju različita mišljenja o ulozi globalnih uticaja na posedovanje oružja.
Za Truda, srpsko društvo se amerikanizuje i važna uloga vatrenog oružja preko Atlantika mogla bi da pređe srpske granice. Prema Deransu, odgovornost pre svega leži unutar Srbije.
Ipak su obojica saglasni u oceni da će lov na oružje biti teško.
„Dešavanja u kojima Srbi ubijaju Srbe pokazuju da je to društvo koje uveliko gubi orijentaciju. Tako da se čini da će najavljeni lov na oružje biti veoma težak“, zaključili su stručnjaci.
