Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit izjavio je da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ne može ići samostalnim putem i praviti sam za sebe stvari koje nisu u okviru evropskih standarda.
On je rekao da njegove odluke o izmenama Krivičnog zakona, koje se odnose na kazne u vezi sa podmićivanjem na izborima, važe za oba BiH entiteta i da nisu usmerene protiv bilo kog političara pojedinačno.
„Ovo nije usmereno specijalno protiv Dodika, ali Dodik mora znati da on nije sam na svetu i da ne mogu svi igrati onako kako on svira. Izabran je da bi služio svom narodu“, kazao je Šmit u intervjuu za sarajevsko „Oslobođenje“.
On je istakao da je reč o zakonu koji izborne manipulacije i prevare stavlja pod praksu krivične odgovornosti i sankcija.
„I baš me zanima kako će Dodik objasniti da prevara na izborima u RS ne treba biti krivično delo? Jedino što mogu reći je da ne potcenjuje moju odlučnost. Ja nisam ovde samo zbog Federacije BiH, već i zbog RS i zbog ljudi koji tamo žive“, naveo je visoki predstavnik u BiH.
Navodeći da ima „veoma malo prilika da razgovara sa Dodikom“, Šmit je naveo da Dodik treba da posmatra s kim sve razgovara mimo njega.
„Možda bi i za njega bilo bolje kada bi ipak sa mnom razgovarao. Ako bi to uradio, sigurno bi sprečio da doživi nekoliko iznenađenja“, kazao je on.
Upitan da li ta iznenađenja podrazumevaju i Dodikove izjave o otcepljenju, Šmit je odgovorio: „Definitivno“, naglašavajući da to nije nešto što Dodik može da uradi.
„Ne interpretira on Dejtonski sporazum, već ga on mora poštovati. I mogu mu samo preporučiti da pogleda šta Srbija o tome kaže. Iz Beograda do sada nisam čuo da se na bilo koji način dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH. Ovo je samo napomena da se to neće ni dogoditi“, rekao je visoki predstavnik u BiH.
Upitan da li ga brine radikalizacija Bošnjaka, nakon što je nametnuo poslednje odluke koje su omogućile formiranje Vlade Federacije BiH bez Stranke demokratske akcije (SDA), Šmit je kazao da ga to „zaista brine“.
„Svestan sam da su Bošnjaci u BiH doživeli i preživeli toliko toga i propatili mnogo. I meni je uredu da se lako postavljaju određena pitanja. Ali baš zbog toga mi, ovde, kao i svi oni koji stoje iza Dejtonskog sporazuma, moramo reći da nema ništa tajno u tom ugovoru“, naglasio je on.
Prema njegovim rečima, u BiH mogu da postoje različita mišljenja, ali da uvek treba da prevlada osnovni cilj da ljudi mogu da žive normalno i u miru, dodavši da je taj „glas razuma“ čuo i od poglavara Islamske zajednice u BiH Huseina Kavazovića.
Odgovarajući na pitanje da li je za svoje poslednje nametnute odluke imao podršku EU i svoje države, Nemačke, Šmit je rekao da su „neki imali i drugačije preporuke, ali da niko nije doveo u pitanje da postoji mogućnost donošenja takvih odluka“.
„Sa Rusijom nisam razgovarao“, dodao je.
Visoki predstavnik je naveo da je njegovo delovanje usmereno na to da BiH pokrene u pravcu integracije u EU, naglašavajući da što je BiH bliža EU, to će biti manje potrebe za bilo kakvom intervencijom.
„To, doduše, zahteva da ovdašnji političari sednu za isti sto, da razgovaraju i donose odluke zajedno“, zaključio je Šmit.
