Podeljene nacije sveta složile su se u sredu oko jedne stvari: postoji nedostatak poverenja u svet opkoljen sukobima i krizama.
Diplomate u Savetu bezbednosti UN predstavile su ideje o tome kako da se krene ka mirnijoj budućnosti – zadatak koji oni vide kao težak, ali ne i nemoguć.
Švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis, čija je zemlja u svom prvom predsedavajućem najmoćnijem telu Ujedinjenih nacija, odabrao je debatu o poverenju, nazivajući je ključnim elementom za mir. On je podsetio da je, kada su Ujedinjene nacije osnovane na pepelu Drugog svetskog rata, njihov mandat bio da spreče novi svetski rat i da je postojalo poverenje među bivšim zaraćenim narodima. Ipak, danas, rekao je, „i dalje živimo sa ratom“.
Međunarodna diplomatija je pod stresom i članice UN moraju da priznaju da nisu uzele u obzir frustracije i izazove sa kojima se planeta suočava, rekao je Kasis. Ali međunarodni sistem u kome svetske nacije deluju zajedno „nije bankrot“ i „pravi neuspeh bi bio da se ništa ne učini“, naglasio je on.
Kasis je izazvao Savet bezbednosti da shvati svoju odgovornost za obezbeđivanje međunarodnog mira i bezbednosti, obnovu polomljenih mostova i „razmišlja o svom potencijalu za delovanje suočenim sa sve većim brojem kriza“.
Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzia oštro je izneo izazov obnove mostova, navodeći duboko ukorenjenu podelu i „deficit poverenja“ među 15 članova saveta. On je okrivio ono što je nazvao „izdajničkim aktivnostima naših bivših zapadnih partnera“.
„Tokom poslednjih 15 do 20 godina uspeli su korak po korak da unište zelene izdanke međusobnog razumevanja i saradnje koji su se pojavili nakon završetka Hladnog rata“, rekao je Nebenzia, navodeći ono što je rekao da su slomljeni obećanja da neće biti proširenja NATO-a, Zapadno promovisanje revolucija u istočnoevropskim zemljama koje su ranije bile deo Sovjetskog Saveza i pokušaji da se nametne sopstveni svetski poredak.
Ruski ambasador je istakao da pre svega misli na Ukrajinu, za koju je rekao da je „povučena u piona u geopolitičkoj konfrontaciji između Rusije i Zapada“.
Ambasador Albanije u UN-u Ferit Hodža, čija je zemlja članica NATO-a, uzvratio je da je uloga Saveta bezbednosti „da vodi bitku za mir i bezbednost, a ne da bude uzet kao talac da bi razmišljao o agresiji i pokretačima nestabilnosti u svetu“ — uključujući i rat koji je u toku u Rusiji u Ukrajini.
On je poverenje nazvao „lepkom koji drži ljude u društvima na okupu” i rekao da sukob u Sudanu, frustrirajući neuspeh u dogovoru o izborima u Libiji i prepuštanje Haitija „kandžama bandi” takođe pokazuju šta se dešava kada nema jedinstvo i razbijanje poverenja.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš i mnoge zemlje optužile su Rusiju za kršenje Povelje UN – koja zahteva da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svake zemlje – invazijom na Ukrajinu.
Nebenzia je rekao savetu da „kako bismo prevazišli ovu krizu, potrebni su nam zajednički napori da dođemo do ažurirane, održivije arhitekture međunarodne bezbednosti“.