Strah od recidiva raka (FCR) je jedna od najčešćih i uznemirujućih briga koje imaju preživeli od raka. Za mnoge to može biti iscrpljujuće i značajno uticati na njihovo blagostanje u svakodnevnom životu.
Međutim, FCR nije uvek lako identifikovati u praksi jer nije usko povezan sa tipom raka, stadijumom ili lečenjem, i može postojati nevoljnost i preživelih i kliničara da o tome razgovaraju. Štaviše, FCR obično nije deo standardnih procena posle tretmana u nezi raka.
Ali novo istraživanje koje je vodio UNV Sidnei pokazuje da jednostavan alat za skrining može pomoći u ranoj identifikaciji FCR-a kod preživelih od raka. Mera koja se sastoji od jedne stavke – jednostavno pitanje koje od preživelih traži da ocene svoj nivo FCR-a na skali od 0 do 10 – mogla bi da informiše dalji razvoj sistema mera koje prijavljuju pacijenti koji je trenutno na snazi u NSV-u i sličnim sistemima koji se koriste u nezi raka širom sveta.
Prema istraživačima, to može pomoći u smanjenju značajnog tereta FCR-a na mentalno zdravlje, kvalitet života i troškove zdravstvene zaštite. Nalazi su objavljeni danas u časopisu Psicho-Oncologi.
„Imamo dobro potvrđene i uspostavljene načine za identifikaciju FCR-a, ali su predugi za početni skrining u kliničkoj praksi“, kaže glavni autor studije, dr Ben Smit, viši naučni saradnik u South Vest Sidnei Clinical Campuses, UNSV. Medicina i zdravlje. „Mera sa jednom postavkom je alat koji se može koristiti za kratak pregled FCR-a i uklapanje u sisteme merenja ishoda koje je prijavio pacijent koji već koristimo za identifikaciju drugih simptoma i nuspojava nakon tretmana.
Više od 50 miliona ljudi širom sveta živi sa rakom i dalje od njega. Procenjuje se da više od polovine svih preživelih od raka doživi klinički značajan FCR, povezan sa psihičkim stresom, lošijim kvalitetom života i većom upotrebom zdravstvene zaštite.
„Dobijanje pomoći da se izbore sa FCR je najveća prijavljena nezadovoljena potreba preživelih od raka, iznad bola, umora i drugih fizičkih simptoma“, kaže dr Smit. „Strah može izazvati značajnu nevolju i može značajno uticati na kvalitet života i buduće planiranje za preživele od raka i njihove najmilije.
Veliki deo dosadašnjih istraživanja FCR-a bio je fokusiran na uspostavljanje skupa održivih intervencija za lečenje FCR-a. Međutim, još uvek postoji značajan jaz u putevima skrininga i lečenja.
„Bez lečenja, FCR može da opstane mnogo godina, čak i kod preživelih sa dobrim prognozama“, kaže dr Smit.
„Imamo efikasne intervencije zasnovane na dokazima za lečenje FCR-a, kao što je program ConkuerFear koji sprovodi jedan na jedan terapeut, i inovativne digitalne tretmane kao što je iConkuerFear koji imaju za cilj da povećaju pristup FCR tretmanu koji se trenutno testira. Ali oni će biti nedovoljno iskorišćeni ako mi ne mogu da identifikuju ljude kojima su oni uopšte potrebni.“
Za istraživanje, tim je testirao sposobnost alata za skrining FCR sa jednom stavkom da pomogne u identifikaciji FCR-a u rutinskoj nezi raka. Oni su analizirali podatke od 107 odraslih osoba koje su preživjele različite vrste raka regrutovanih iz dva centra za njegu raka u južnozapadnom Sidnejskom lokalnom zdravstvenom okrugu i Centra za rak Peter MacCallum kao dio Fear-Less, programa postepene nege za osobe sa rakom koji imaju FCR. .
Upoređujući rezultate učesnika iz mere sa jednom stavkom sa njihovim rezultatima iz mere inventara straha od ponavljanja raka (FCRI-SF) – dobro uspostavljene skale za dubinsku procenu FCR-a u istraživanju – otkrili su da mera stavke je efikasno izmerila FCR i mogla bi identifikovati preživele od raka sa klinički značajnim FCR-om kojima je potrebna dodatna pažnja.
„Test od jedne stavke traži od preživelih da ocene svoj strah od ponovnog pojavljivanja na skali od nula do 10 — što je lako pitanje za pacijente — i daje tačnu meru FCR uporedivu sa sveobuhvatnijim, dužim merama“, dr Smit. kaže. „Nalazi sugerišu da su mere FCR sa jednom stavkama koristan alat za pronalaženje slučajeva da se identifikuje da li je osobi potrebna pomoć sa FCR rano, i mislimo da je izvodljivo da kliničari počnu da ga koriste u zdravstvenim ustanovama.“
Kada se primeni u praksi, istraživači primećuju da bi meru sa jednom stavkama idealno pratili sekundarni alati za procenu ozbiljnosti FCR-a i odabir odgovarajućih intervencija za pacijente iz dostupnih opcija.
„Želeli bismo da vidimo više podataka prikupljenih o tome kako to funkcioniše u okruženju rutinske nege, i mislimo da je spremno za tu fazu“, kaže dr Smit. „Takođe bismo želeli da vidimo kako to funkcioniše sa ljudima iz različitih kulturnih i jezičkih grupa koji mogu drugačije doživeti i prijaviti FCR.