U Sjedinjenim Državama, skoro 74% odraslih od 20 i više godina ima prekomernu težinu ili gojaznost, a od tog broja skoro 42% ima gojaznost.
Ne samo da su prekomerna težina i gojaznost složene i ozbiljne bolesti, već kliničari i istraživači nastavljaju da uče kako mogu da utiču na zdravstvene ishode — od zdravlja srca i mišićno-skeletnog sistema do rizika od bolesti, uključujući rak.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Surgeri pokazuje da je gojaznost takođe povezana sa povećanim rizikom od komplikacija nakon operacije, uključujući infekcije, krvne ugruške i komplikacije na bubrezima.
„Moramo da nastavimo da shvatamo da prekomerna težina i gojaznost mogu imati medicinske posledice koje nisu ograničene na bolesti srca, dijabetes i otkazivanje jetre“, kaže istraživač Robert Meguid, MD, MPH, profesor kardiotorakalne hirurgije na Odeljenju Univerziteta Kolorado. of Surgeri. „Oni takođe mogu otežati oporavak od operacije, a ovi podaci mogu da informišu o razgovoru koji se odvija na širem nivou javnog zdravlja koji se bavi gojaznošću.“
Koristeći podatke iz Nacionalnog programa za poboljšanje kvaliteta hirurgije, Meguid i njegovi saradnici proučavali su početni skup podataka koji predstavlja više od 5,5 miliona pacijenata, od kojih je 44,6% imalo gojaznost. Oni su se fokusirali na devet hirurških specijalnosti, uključujući opšte, torakalne i vaskularne, upoređujući preoperativne karakteristike i postoperativne ishode u okviru klasa indeksa telesne mase (BMI).
Otkrili su da u poređenju sa pacijentima normalne težine, pacijenti koji su imali prekomernu težinu ili gojaznost imaju veće šanse za razvoj infekcije, zatajenja bubrega i venske tromboembolije ili krvnih ugrušaka u venama nakon operacije. Pacijenti u kategoriji gojaznosti III kategorije, sa BMI od 40 kg/m² ili više, takođe su imali povećan rizik od neplaniranog ponovnog prijema u bolnicu.
„Kada smo započeli istraživanje, mislili smo da će biti povećan rizik“, objašnjava Meguid. „Iako smo mislili da bismo mogli videti povećan rizik za druge postoperativne komplikacije osim infekcije, otkazivanja bubrega i tromboembolije i kod prekomerne težine i kod svake klase gojaznosti, ali to nije bilo ono što smo videli.“
U svojoj hirurškoj praksi, Meguid je primetio da dodatno intraabdominalno masno tkivo može produžiti trajanje operacija i učiniti ih komplikovanijim. Podaci koje su on i njegove kolege analizirali pokazali su da je operacija u proseku bila šest minuta duža za pacijente sa gojaznošću.
Prekomerna težina i gojaznost takođe mogu biti faktor u trenutnom oporavku pacijenata od operacije. „Može biti izazovnije za pacijente sa prekomernom težinom ili gojaznošću da budu i da se kreću posle operacije“, kaže Meguid. „Naročito kod operacije pluća, kretanje nakon operacije je kritičan deo oporavka. Može poboljšati raspoloženje pacijenta, smanjuje rizik od upale pluća, može poboljšati udobnost i smanjiti rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, može pomoći crevima da se razbude. Toliko je važno da pacijenti mogu da budu i hodaju nakon operacije, ali to može biti posebno izazovno kada je gojaznost faktor.“
Pošto su prekomerna težina i gojaznost tako složene teme i izuzetno su lične i osetljive za ljude koji žive sa njima, izazov za kliničare i istraživače je pokretanje razgovora na način koji je direktan bez okrivljavanja.
„Kao provajderi, generalno možemo očekivati da ćemo pokrenuti neprijatne i osetljive teme“, kaže Meguid. „Moramo da budemo iskreni u razgovoru o telu, i moramo da budemo iskreni prema našim pacijentima. Pošto su prekomerna težina i gojaznost toliko rasprostranjeni u našem društvu, ovo nije pitanje koje će rešiti jedan hirurg ili jedna institucija. To je pitanje javnog zdravlja na koje moramo da se pozabavimo na svakom nivou – lokalnom, državnom i nacionalnom.“
