Uprkos zakonima, kaznama i stalnim apelima policije da se prijavi nasilje, gotovo svakodnevno smo svedoci crne hronike i sumornih vesti.
Od početka godine, u Srbiji je u okviru porodice i partnerskih odnosa ubijeno 12 osoba, od toga je devet žena i tri muškarca.
Psiholog Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra ukazuje da, pored zakona, nedostaje prevencija.
Nasilje je, kaže, karakteristika onoga koji ima više moći i hoće da ga zloupotrebi i ugrozi onoga ko ima manju moć.
Odgovornost je, pre svega, navodi psiholog, na državi i ministarstvima koji kreiraju kontekst u kome će se reagovati, zatim na institucijama i profesionalcima koji u njima rade i koji bi trebalo da budu dobro obučeni, ali i na javnosti, odnosno na građanima i okruženju žrtava i počinilaca nasilja.
„Pored zakona, koji je samo okvir, ozbiljno nedostaje prevencija u najširem smislu, potrebno je obrazovanje od vrtića do fakulteta za svu decu i mlade ljude da do nasilja ne bi dolazilo. Od malih nogu deca treba da uče kako da komuniciraju s drugima bez nasilja, bez zloupotrebe moći, kad su frustrirana, kada nešto žele da ne mogu da nametnu svoju moć tako što će prebiti drugo dete“, navela je Ignjatovićeva.
Prema njenim rečima, najveći broj nasilnih događaja je među partnerima, pa onda idu druge srodničke linije i zato je, ističe, važno obrazovanje i informisanje.
Podaci policije kažu da je za prva četiri meseca ove godine izvršeno 1.309 krivičnih dela. Stravičan slučaj dogodio se u Sopotu, gde je posle nasilja nad majkom i ćerka bila žrtva.
Ignjatovićeva navodi da je broj prijavljenih slučajeva nasilja mnogo veći od broja krivičnih prijava i dodaje da instucijama često ispod radara mogu da prođu deca, i kao direktne žrtve i kao svedoci nasilja.
„Zato kažem centrima za socijalni rad da kada je imaju majku žrtvu nasilja, da je uvek gledaju zajedno s decom“, rekla je Ignjatovićeva.
Žene, navodi, odluku da prijave nasilje najčešće donose u odnosu na decu – kada se njima preti, one su spremne da istrpe, ali kada su deca ugoržena, to je za mnoge povod da prijave nasilje i zatraže pomoć.
„Mnoge žrtve često ne prepoznaju psihičko nasilje kao početak nasilja i pravljenja te veze u kojoj žrtva postaje zavisna od nasilnika. Mnoge se odluče da na početku ne prijave nasilje, zato što im je stalo do porodice, zato što misle da će se nešto promeniti, da će proći“, ukazala je Ignjatovićeva.
Navela je da kod nas nasilje prijavljuju žene srednje životne dobi što, prema njenim rečima, znači da su one dugo trpele i da su prijavile onda kada je za njih nasilje postalo nepodnošljivo.
Učinioci nasilja prema ženama su dominantno muškarci, više od 90 odsto, istakla je Ignjatovićeva.
