Svetsko stanovništvo stari bez presedana. Starenje može dovesti do različitih vrsta kognitivnog pada, što predstavlja ozbiljan teret za porodice i društvo. Stoga je ključno razviti efikasne intervencije za promovisanje zdravog starenja.
Jedan od pristupa koji obećava je muzička obuka, koja je dostupna većini stanovništva. Pored muzičkog nagrađivanja i estetskog iskustva muzičkog treninga, ono takođe pruža potencijalne koristi za mozak, posebno za starije osobe.
U studiji objavljenoj kao naslovna priča u Science Advances , istraživački tim predvođen dr Du Jijem sa Instituta za psihologiju Kineske akademije nauka otkrio je da dugotrajno muzičko usavršavanje može ublažiti, pa čak i suprotstaviti opadanje audiovizuelnog sadržaja povezano sa godinama. percepcija govora u buci kod starijih slušalaca, kroz funkcionalno očuvanje obrazaca aktivnosti sličnih mladima u senzomotornim oblastima, dopunjenih funkcionalnom kompenzacijom u frontoparijetalnom i podrazumevanom režimu mreže (DMN) regionima.
Stariji muzičari, stariji ne-muzičari i mladi ne-muzičari učestvovali su u ovoj studiji neuroimaginga.
Istraživači su otkrili da su stariji muzičari nadmašili starije ne-muzičare i da su se čak izjednačili sa mladim ne-muzičarima u identifikaciji audiovizuelnih slogova u bučnim uslovima. Analizirajući njihovu moždanu aktivnost, istraživači su otkrili dva mehanizma koje stari muzičari usvajaju da bi se suprotstavili starenju: funkcionalno očuvanje i funkcionalna kompenzacija.
Naime, stariji muzičari su zadržali neuronsku specifičnost govornih reprezentacija u senzomotornim oblastima na nivou sličnom mladim ne-muzičarima, dok su stariji ne-muzičari pokazali degradirane neuronske reprezentacije. U istom regionu, stariji muzičari su pokazali veću neuralnu usklađenost (tj. veću sličnost obrazaca) u poređenju sa mladim ne-muzičarima nego stariji ne-muzičari, a ovaj kapacitet je bio povezan sa intenzitetom obuke starijih muzičara. Važno je da je funkcija mozga nalik mladima predvidela bolje performanse percepcije audiovizuelnog govora u buci kod starijih odraslih osoba.
Pored toga, istraživači su otkrili da su stariji muzičari, u poređenju sa starijim ne-muzičarima, takođe pokazali veću aktivaciju u frontoparijetalnim regionima koji podržavaju višestruke zadatke u domenima i veću inhibiciju u DMN regionima koji nisu relevantni za zadatke koji pomažu u izbegavanju smetnji.
Veća deaktivacija DMN-a predviđa bolje audiovizuelne performanse govora u buci. Štaviše, ova dva mehanizma su međusobno zavisna, pošto su veća frontoparijetalna aktivacija i veća inhibicija DMN doprineli sličnijim neuronskim obrascima u senzomotornim regionima kod starijih osoba. Drugim rečima, funkcionalna kompenzacija je dodatno podržala funkcionalno očuvanje.
„Puštanje muzike čini starije odrasle bolje slušaoce očuvanjem mladalačkih neuronskih obrazaca, kao i angažovanjem dodatnih kompenzacionih regiona mozga. Naša studija pruža empirijske dokaze koji podržavaju da puštanje muzike održava vaš mozak oštrim, mladim i fokusiranim,“ rekao je dr Du, dopisni autor ove studije.
Ova studija pruža uvid u adaptivnu reorganizaciju mozga u starijoj populaciji i kako doživotno muzičko usavršavanje dovodi do „uspešnog starenja“ u obradi govora očuvanjem karakteristika mladalačkog mozga i poboljšanjem kompenzatorne moždane skele. Funkcionalno očuvanje senzomotornih regiona zajedno sa kompenzatornom deaktivacijom DMN takođe sugeriše puteve za ciljanije režime treninga za zaštitu govornih funkcija kod starijih osoba.