Tipično T ćelije imunog sistema reaguju na specifičnu osobinu (antigen) mikroba, stvarajući tako zaštitni imunitet. Kako je objavljeno u časopisu Immuniti, međunarodni tim naučnika otkrio je izuzetak od ovog pravila. Naime, grupa divergentnih bakterijskih patogena, uključujući pneumokoke, svi dele malu visoko konzerviranu sekvencu proteina, koju ljudske T ćelije predstavljaju i prepoznaju na očuvan način širom populacije.
Studija je imala za cilj da razume imunološke mehanizme koji štite od pneumokoka, bakterijskog patobionta koji može neškodljivo boraviti u sluzokoži gornjih disajnih puteva, ali takođe može da izazove zarazne bolesti, posebno kod novorođenčadi i starijih odraslih, koje mogu da variraju od infekcije srednjeg uha i sinusa do pneumokokne infekcije. pneumonija i invazivne infekcije krvotoka.
Većina trenutno korišćenih pneumokoknih polisaharidnih konjugiranih vakcina (PCV) efikasne su protiv 10-13 serotipova, ali rastuća zamena serotipa postaje problem.
SZO procenjuje da 1,6 miliona ljudi umre od pneumokokne bolesti svake godine, uključujući 0,7–1 milion dece mlađe od 5 godina, od kojih većina živi u zemljama u razvoju.
Studija Monash Biomedicine Discoveri Institute, u saradnji sa Nacionalnim institutom za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM) i Univerzitetom Utreht u Holandiji i Univerzitetom u Kardifu u Velikoj Britaniji, identifikovala je ključni fragment pneumokoknog toksina pneumolizina koji je bio obično predstavljen određenom klasom molekula koji predstavlja humani antigen i prepoznat od strane T ćelija kod većine ljudi koji prirodno razvijaju specifičan imunitet na pneumokokne proteine.
Studija je dalje otkrila da ujednačeno predstavljen i široko priznat fragment bakterijskog proteina nije jedinstven za pneumokokni pneumolizin, već ga deli velika porodica bakterijskih takozvanih citolizina zavisnih od holesterola (CDC). Proizvode ih divergentni bakterijski patogeni koji uglavnom pogađaju ljude i izazivaju niz respiratornih, gastro-intestinalnih ili vaginalnih zaraznih bolesti.
Prva autorka dr Lisa Čaki je rekla: „Upotreba Nacionalnog sinhrotrona bila je ključna za pružanje molekularnog uvida u to kako receptori T ćelija vide ove konzervirane antigene kada su predstavljeni uobičajenim molekulima humanog leukocitnog antigena (HLA).“
Zajednički prvi autor dr Martijn van de Garde je rekao: „Još nismo identifikovali tačnu funkciju skoro sveprisutnih populacija T ćelija prema ovom uobičajeno predstavljenom konzerviranom proteinskom fragmentu tokom tekućih kolonizacija ili infekcija bakterijama koje proizvode CDC. Da li T ćelije imaju unakrsni zaštitni način delovanja ili imaju antiinflamatornu tolerišuću funkciju, ostaje da se istraži.“
Prvi zajednički autor dr Kristin Ladel rekla je: „Identifikacija T ćelija koje prepoznaju sveprisutni bakterijski motiv koristeći T ćelijske receptore koji se dele među pojedincima sa preovlađujućim HLA je veoma uzbudljiva. Reagensi generisani za ovu studiju sada se mogu koristiti za proučavanje grupa pacijenata da ispita koliko su ovi zajednički TCR rasprostranjeni i kako su povezani sa imunološkom zaštitom.“
Nastavak istraživanja mogao bi da uputi na razvoj intervencija za ljude da se efikasnije odupru ili očiste bakterijske bolesti povezane sa CDC-om.
