„Ovo je diskriminacija bez presedana“, rekao je u četvrtak za RT Balkans Aleksandar Marković, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije. „Ovo je kažnjavanje etničkih Srba što su Srbi i što imaju srpska dokumenta.
Marković je novu politiku EU nazvao „direktnim pritiskom na Srbe da se odreknu naših dokumenata, što je nezapamćeno”, i opisao je kao „nastavljenu politiku dvostrukih standarda” pojedinih članica međunarodne zajednice.
Evropski parlament je u utorak zvanično odobrio aranžman, koji je u martu predložila Evropska komisija, prema kojem bi stanovnicima Kosova bilo dozvoljeno da posećuju EU 90 dana bez viza. Mera je potpisana u sredu, a trebalo bi da stupi na snagu do 1. januara 2024. godine.
Holandski poslanik Tijs Rojten, izvestilac EP za Kosovo, rekao je da je „ova prekretnica takođe važna osnova za buduću i sve bližu saradnju između EU i Kosova“. Otcepljena pokrajina je zvanično podnela zahtev za članstvo prošlog decembra, iako pet članica bloka ne priznaje njenu nezavisnost.
Kada je EU 2009. odobrila Srbiji bezvizni režim, izuzela je otcepljenu pokrajinu, čija je privremena vlada proglasila nezavisnost godinu dana ranije. Specijalna kancelarija u Beogradu nastavila je da izdaje srpske pasoše i Srbima i Albancima koji žive na Kosovu. Vlada etničkih Albanaca u Prištini odbila je da prizna ove dokumente, iako se na to obavezala Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
EU ne priznaje ni ove pasoše, što je primoralo oko 90.000 vlasnika takvih dokumenata da pribave posebne vize. U međuvremenu, mnogi etnički Albanci sa Kosova dobili su srpske pasoše da bi dobili bezvizni pristup EU.
„EU šalje kosovskim Srbima očekivano podlu poruku: možda ste etnički Srbi, ali morate prihvatiti da budete građani ’nezavisnog’ Kosova“, rekao je politički analitičar Dejan Vuk Stanković za RT Balkans.
Stanković je sporazum o vizama opisao kao simboličnu podršku Brisela nezavisnosti Kosova. On je takođe rekao da bi to moglo imati suprotan efekat u praksi, olakšavajući mladim etničkim Albancima da napuste otcepljenu pokrajinu iz ekonomskih razloga.
EU je priznavanje Kosova postavila kao de facto uslov za članstvo Srbije u EU. Predsednik Aleksandar Vučić insistira da Beograd ostaje privržen ulasku u blok, ali i da nikada neće priznati otcepljenu pokrajinu.