Medicinske sestre izložene 40 minuta jakog svetla pre noćne smene osećaju se manje umorno i prave manje grešaka na poslu, prema studiji koju je vodio Univerzitet Mekgil. Sestre su takođe bolje spavale posle smena.
„Zdravstveni radnici doživljavaju visok nivo zamora zbog nedostatka osoblja, teških rasporeda i velikog obima posla. Dalje, cena medicinskih grešaka je procenjena na desetine milijardi dolara godišnje u Severnoj Americi“, kaže Džej Olson, viši autor nedavne studije o zdravlju spavanja, koji je završio doktorat. na Univerzitetu McGill i sada je postdoktorski saradnik na Univerzitetu u Torontu.
„Naša studija pokazuje da izvodljive promene, kao što je izlaganje svetlu pre noćne smene, mogu pomoći u smanjenju umora i njegovih efekata na performanse na poslu, nešto što bi moglo koristiti i medicinskim sestrama i njihovim pacijentima.
Nadovezujući se na prethodnu studiju, istraživači su regrutovali blizu 60 medicinskih sestara u Zdravstvenom centru Univerziteta McGill. Medicinske sestre su radile rasporede koji su se rotirali između dnevne i noćne smene u istoj nedelji.
Tokom početnog perioda posmatranja od 10 dana, medicinske sestre u eksperimentalnoj grupi napravile su ukupno 21 manju grešku, u rasponu od davanja pogrešne doze leka do slučajnog uboda iglom. Međutim, kada im je dato 40 minuta izlaganja jakom svetlu iz prenosive svetlosne kutije pre njihove noćne smene, medicinske sestre su napravile samo 7 grešaka – smanjenje od 67%.
Ovo je potvrdilo rezultate prethodne studije izvodljivosti u kojoj su istraživači videli slično smanjenje broja grešaka na poslu od 62%. Nasuprot tome, medicinske sestre u kontrolnoj grupi koje su promenile ishranu da bi poboljšale svoju budnost pokazale su samo 5% smanjenje grešaka.
Istraživači su takođe otkrili da su medicinske sestre koje su pratile večernju svetlosnu intervenciju prijavile veća poboljšanja umora u poređenju sa onima u kontrolnoj grupi. Osim toga, medicinske sestre koje su prijavile veći nivo umora napravile su više grešaka na poslu.
„Intervencije poput one koju smo proučavali relevantne su za veliku populaciju radnika, jer između četvrtine i trećine zaposlenih u svetu radi u nekom obliku smenskog rada“, dodaje Mariev Sir, prvi autor u radu, četvrta godina. student medicine na Univerzitetu McGill. „Iako smo se fokusirali na medicinske sestre koje rade po rotirajućim rasporedima, naši rezultati se mogu primeniti i na druge vrste radnika u smenama.“
Istraživači sprovode radionice o praktičnom upravljanju umorom u bolnicama i drugim radnim mestima i pokrenuli su veb stranicu koju radnici u smenama mogu da koriste da prilagode intervencije sopstvenim rasporedima.
