Pre dve godine, Paulov učitelj je primetio da desetogodišnji dečak više ne vidi ništa na tabli.
Oftalmolog je potvrdio da je Pol bio jedno od rastućeg broja dece širom sveta sa miopijom, poznatom i kao kratkovidost, stanje oka za koje se predviđa da će pogoditi polovinu svetske populacije do 2050.
Ali oftalmolog u gradu Nantu na zapadu Francuske imao je dobre vesti: upravo su postale dostupne specijalno dizajnirane naočare koje bi mogle da uspore napredovanje Paulove miopije.
„Nakon godinu dana, rezultati su bili prilično pozitivni jer se činilo da mu se vid stabilizovao“, rekla je Paulova majka Karolin Bude za AFP.
Prethodna istraživanja su pokazala da miopija napreduje 60 odsto sporije kod dece koja nose „Miiosmart“ naočare u poređenju sa normalnim naočarima na recept.
Šestogodišnja klinička studija je takođe otkrila da poremećaj nije ponovo počeo da se ubrzava ako su deca prestala da koriste naočare.
Razvijena od strane japanske Hoia Corporation, Miiosmart sočiva, koja takođe funkcionišu kao normalne naočare za pomoć deci da jasno vide, dostupna su u brojnim evropskim zemljama, uključujući Francusku i Veliku Britaniju, već oko dve godine.
Firma za naočare EssilorLukottica tvrdi da sočiva Stellest smanjuju progresiju miopije za 67 procenata kada se nose najmanje 12 sati dnevno.
Italijansko-francuska firma je rekla da bi naočare mogle da uštede više od jedne dioptrije – jedinice mere za optičku snagu – tokom tri godine.
Miopija se javlja kada postoji prevelika udaljenost između rožnjače i mrežnjače, zbog čega udaljeni objekti izgledaju zamućeno.
I Miiosmart i Stellest naočare koriste stotine sićušnih sočiva kako bi se suprotstavile perifernom hipermetropnom defokusu u kojem svetlost pada iza mrežnjače, uzrokujući da se očna jabučica izduži i pogorša miopiju.
Miiosmart naočare nisu dostupne u Sjedinjenim Državama, međutim kontaktna sočiva koja funkcionišu na sličan način od kalifornijske firme CooperVision su odobrena od strane američke Uprave za hranu i lekove.
Istraživanja su pokazala da bi procenat ljudi pogođenih miopijom širom sveta mogao da poraste sa 27 odsto u 2010. na 52 odsto do 2050. godine.
Deca sa najmanje jednim kratkovidim roditeljem imaju veću verovatnoću da razviju ovo stanje — međutim, niko u Paulovoj porodici nije kratkovidan.
Veruje se da iza eksplozije slučajeva stoje pre ekološki nego genetski uzroci.
Prema istraživačima, deca koja provode više vremena u zatvorenom prostoru, izložena su manje prirodnog svetla i gledaju u obližnje objekte kao što su ekrani, verovatno su dovela do onoga što je nazvano „generacijom miopije“.
Klod Špeg-Šac, šef francuskog društva za oftalmologiju, rekla je da je „prilično zadivljena“ novim naočarima koje usporavaju napredovanje miopije.
„Pokušali smo mnogo stvari da izbegnemo miopiju, ali ovo je prvi put da imamo sistem koji zaista funkcioniše“, rekla je ona.
Za nedavno dijagnostikovanu decu, ona prvo propisuje normalne korektivne naočare.
„Ako se miopija poveća, onda automatski prepisujem“ naočare za kontrolu miopije, rekla je ona.
Francuski oftalmolog Džimi Šamas rekao je da su naočare „pravi dobitak za decu“.
„Miopija onih koji nose ove naočare pogoršava se upola manje nego što bismo očekivali – ako uopšte“, rekao je on.
Jedna prepreka je što naočare koštaju više za roditelje, a cene zavise od zemlje.
Jean-Michel Lambert, šef Hoia Vision Care France, pozvao je da francuske zdravstvene službe nadoknade naočare.
„Svaka izgubljena dioptrija značajno povećava rizik od budućih patologija“, rekao je on i dodao da će „ako usporimo miopiju, to biti jedan trošak manje za društvo“.
Ako na receptu stoji -2, to ukazuje na dve dioptrije kratkovidosti.
Kratkovidost od -6 dioptrija ili više naziva se visokom kratkovidošću, što može povećati rizik od ozbiljnog oštećenja oka kao što je odvajanje mrežnjače, glaukom ili katarakta u ranoj fazi.
