Što ranije otkrijemo Alchajmerovu bolest, to bolje, ali još uvek nemamo laku i pouzdanu metodu za to. Međutim, zahvaljujući novom istraživanju, bolest bi se na kraju mogla pokazati u jednostavnom testu krvi 10 godina pre pojave simptoma, ako se novi modeli pokažu tačnim.
Istraživači su povezali molekul šećera u krvi sa abnormalnim nakupljanjem amiloidnih beta i tau proteina koji karakterišu Alchajmerovu bolest. Ovi proteini se nakupljaju u mozgu, ubijajući neurone.
Uočavanje ovog konkretnog molekula – prepolovljenog N-acetilglukozamina – moglo bi dati lekarima način da prepoznaju viši nivo rizika od Alchajmerove bolesti. To je molekul koji se zove glikan, a ovi glikani se nalaze na površini proteina, utičući na njihov rad.
„Uloga glikana, struktura sastavljenih od molekula šećera, relativno je neistraženo polje u istraživanju demencije“, kaže Robin Zijue Džou, neurolog sa Instituta Karolinska u Švedskoj.
„U našoj studiji smo pokazali da se nivoi glikana u krvi menjaju rano tokom razvoja bolesti.“
Istraživači su proučavali podatke 233 osobe koje su bile deo Švedske nacionalne studije o starenju i nezi u Kungsholmenu (SNAC-K). Originalni podaci su prikupljeni u periodu 2001-2004, sa praćenjem tokom 17 godina u određenim intervalima na osnovu starosti učesnika.
Podaci su pokazali da su oni pojedinci sa odgovarajućim nivoima glikana i taua u krvi imali više od dva puta veće šanse da razviju demenciju tipa Alchajmerove bolesti. Ova veza je ranije viđena u cerebrospinalnoj tečnosti u kičmi, ali testove krvi je mnogo lakše sprovesti.
Ako se ovi nalazi razviju u test skrininga za Alchajmerovu bolest, istraživači žele da dodaju druge kriterijume, kao što je traženje gena APOE4, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.
„Takođe smo pokazali da se jednostavan statistički model koji uzima u obzir nivo glikana i tau u krvi, gen rizika APOE4 i test pamćenja može koristiti za predviđanje Alchajmerove bolesti sa pouzdanošću od 80 procenata skoro deceniju pre nego što se pojave simptomi kao što je gubitak pamćenja“, kaže medicinski biohemičar Sofija Šedin Vajs sa Instituta Karolinska.
Nije jasno zašto molekuli glikana pokazuju znake Alchajmerove bolesti pre nego što oštećenje počne da se dešava u mozgu, mada je to apsolutno nešto u šta će buduće studije moći dublje da kopaju.
Iako još nemamo lek za Alchajmerovu bolest ili način da preokrenemo njene efekte, postoje načini na koje se simptomi mogu upravljati – a ovakva otkrića mogu nas približiti razumevanju zašto Alchajmerova bolest počinje i kako se može sprečiti.
Na kraju krajeva, to znači da bi se rizik od Alchajmerove bolesti mogao veoma precizno predvideti uz pomoć male serije testova, od kojih nijedan nije komplikovan ili ne zahteva mnogo vremena. Istraživači su sada u partnerstvu sa stručnjacima za primarnu zaštitu kako bi ovo dalje istražili.
„Nadamo se da će se glikani u krvi pokazati kao vredna dopuna trenutnim metodama skrininga ljudi na Alchajmerovu bolest koje će omogućiti da se bolest rano otkrije“, kaže Schedin Veiss
Istraživanje je objavljeno u časopisu Alchajmerova bolest i demencija.
