Danas su Cveti, dan kada je Hrist svečano i carski ušao u sveti grad Jerusalim. Uvek padaju u nedelju, dan nakon Lazareve subote.
Praznik Cveti je ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka, kao uspomena na poslednju nedelju života sina božijeg.Velikim praznikom, Cveti, završava se šesta nedelja Velikog posta.
Na ovaj dan Isus Hristos ušao je, na magaretu, u Jerusalim. Uz učenike, pratilo ga je mnoštvo koje je čulo glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog. Dočekan je poput cara, uz klicanje i palmine grane.Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge.
U našoj zemlji, Cveti su i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.
Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu. Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina božjeg.
