Sjedinjene Države i Filipini u utorak započinju svoje najveće borbene vežbe u poslednjih nekoliko decenija koje će uključivati vežbe sa živom paljbom, uključujući raketni napad čamca u vodama preko Južnog kineskog mora i Tajvanskog moreuza koji će verovatno zapaliti Kinu, piše AP.
Godišnje vežbe dugogodišnjih saveznika pod nazivom Balikatan – tagaloški za rame uz rame – trajaće do 28. aprila i uključiće više od 17.600 vojnog osoblja. Biće to najnoviji prikaz američke vatrene moći u Aziji, gde je Vašington u više navrata upozoravao Kinu zbog njenih sve agresivnijih akcija u spornom morskom kanalu i protiv Tajvana.
Bajdenova administracija jača niz saveza u Indo-Pacifiku kako bi se bolje suprotstavila Kini, uključujući moguću konfrontaciju oko Tajvana.
To je u skladu sa naporima Filipina pod predsednikom Ferdinandom Markosom mlađim da brane svoje teritorijalne interese u Južnom kineskom moru jačanjem zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i omogućavanjem rotirajućim grupama američkih snaga da ostanu u više filipinskih vojnih kampova prema odbrambenom paktu iz 2014.
Oko 12.200 američkih vojnih lica, 5.400 filipinskih snaga i 111 australijskih kolega učestvuje u vežbi, najvećoj u trodecenijskoj istoriji Balikatana. Američki ratni brodovi, borbeni avioni, kao i njene rakete Patriot, raketni bacači HIMARS i protivtenkovska koplja, biće prikazani, prema američkim i filipinskim vojnim zvaničnicima.
„Ne provociramo nikoga jednostavnim vežbanjem“, rekao je novinarima pukovnik Majkl Logiko, portparol Balikatana na Filipinima, uoči početka manevara.
„Ovo je zapravo oblik odvraćanja“, rekao je Logico. „Odvraćanje je kada obeshrabrujemo druge strane da nas napadnu.
U vežbi bojeve vatre, savezničke snage će prvi put izaći na pučinu, Logiko je rekao da će američke i filipinske snage potopiti 61 metar ciljni brod u filipinskim teritorijalnim vodama kod zapadne provincije Zambales ovog meseca u koordinisanim vazdušnim napadima i artiljerijskim bombardovanjem.
„Pogodićemo ga svim sistemima naoružanja koje imamo, i zemaljskim, mornaričkim i vazdušnim“, rekao je Logico.
Ta lokacija okrenuta ka Južnom kineskom moru i preko voda Tajvanskog moreuza verovatno bi uzbunila Kinu, ali filipinski vojni zvaničnici su rekli da je cilj manevara bio jačanje obalske odbrane zemlje i da nije usmeren ni na jednu zemlju.
Takvi scenariji na terenu bi „testirali sposobnosti saveznika u kombinovanoj bojnoj paljbi, razmeni informacija i obaveštajnih podataka, komunikaciji između manevarskih jedinica, logističkim operacijama, amfibijskim operacijama“, saopštila je američka ambasada u Manili.
Vašington i Peking su bili na putu sukoba oko dugotrajnih teritorijalnih sporova koji uključuju Kinu, Filipine i četiri druge vlade i cilj Pekinga da aneksira Tajvan, silom ako je potrebno.
Kina je prošle nedelje upozorila na intenziviranje vojnog raspoređivanja SAD u regionu. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je na redovnom brifingu u Pekingu da bi to „dovelo samo do više tenzija i manje mira i stabilnosti u regionu“.
Vežbe Balikatan su otvorene na Filipinima dan nakon što je Kina završila trodnevne borbene vežbe koje su simulirale zatvaranje Tajvana, nakon sastanka tajvanske predsednice Cai Ing-ven sa predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem prošle nedelje u Kaliforniji koji je razbesneo Peking.
U ponedeljak, američka 7. flota je rasporedila razarač sa vođenim projektilima USS Milius u krugu od 12 nautičkih milja od grebena Mišif, koralja na koje je Manila polagala pravo, a koje je Kina zauzela sredinom 1990-ih i pretvorila u jednu od sedam raketno zaštićenih ostrvskih baza na jugu Žarko sporni arhipelag Spratlis u Kineskom moru. Američka vojska godinama je preduzimala takve operacije „slobode plovidbe“ kako bi osporila ekspanzivne teritorijalne pretenzije Kine na užurbanom morskom putu.
„Sve dok neke zemlje nastavljaju da traže i potvrđuju ograničenja prava koja prevazilaze njihova ovlašćenja prema međunarodnom pravu, Sjedinjene Države će nastaviti da brane prava i slobode na moru zagarantovane svima“, saopštila je 7. flota. „Nijedan član međunarodne zajednice ne treba da bude zastrašen ili primoran da se odrekne svojih prava i sloboda.“
