Tim predvođen istraživačima sa Veill Cornell Medicine, Univerziteta Viskonsin-Medison; Scripps Research i Univerzitet u Čikagu identifikovali su antitelo za koje se čini da blokira infekciju svim dominantnim varijantama virusa koji izaziva COVID-19, uključujući Omicron. Njihovo otkriće moglo bi dovesti do snažnijih vakcina i novih tretmana zasnovanih na antitelima.
U studiji objavljenoj 6. marta u Journal of Clinical Investigation, stariji autor dr Patrik Vilson, profesor pedijatrijskih istraživanja Anne E. Dajson i član Instituta za zdravlje dece Gale i Ira Drukier u Veill Cornell Medicine, i njegove kolege testirana antitela dobijena iz uzoraka krvi pacijenata protiv uzastopnih verzija virusa koji su se pojavili tokom pandemije. Jedan od ovih proteina, nazvan S728-1157, pokazao se veoma efikasnim u neutralisanju ne samo starijih varijanti već i sedam podtipova Omikrona.
„Pandemija je gotova, ali virus je tu na duge staze. Ako se ne kontroliše dobro, mogao bi da izazove godišnje epidemije“, rekao je dr Vilson. „Ovo antitelo i uvid koje pruža mogli bi nam pomoći da izbegnemo godišnje poraste COVID-19 ili ako postoji još jedna pandemija koronavirusa.
Kako se umnožava u ćelijama onih koje inficira, virus SARS-CoV-2, koji izaziva COVID-19, dobija nove mutacije. Ove promene su sirovina za nove varijante, od kojih neke imaju kapacitet da delimično izbegnu vakcine i tretmane zasnovane na antitelima razvijenim za borbu protiv originalnog virusa. Iako su se pojavile mnoge varijante, samo neke su imale potencijal da značajno utiču na infekcije širom sveta. To uključuje Omicron, koji se prvi put pojavio u novembru 2021. Od sredine marta, jedan od njegovih podtipova, poznat kao KSBB.1.5, preovlađuje u Sjedinjenim Državama.
Na početku pandemije, pre nego što su se varijante pojavile, dr Marija Lusija Madariaga, docent hirurgije na Univerzitetu u Čikagu, sakupila je uzorke krvi od ljudi koji su se oporavljali od COVID-19. Kao deo odgovora na virus, imuni sistem generiše proteine poznate kao antitela koja se zakače za određene delove virusa, blokirajući njegovu sposobnost da inficira ćeliju i izazivajući imuni sistem da je uništi.
Grupa dr Vilsona analizirala je ćelije koje proizvode antitela iz ovih uzoraka kako bi pronašla one koje su se zakačile na protein virusa, koji koristi da uđe u ljudske ćelije. Prvi autor dr Siriruk Čangrob, instruktor imunologije u pedijatriji u svojoj laboratoriji, testirao je antitela koja su pronašli protiv 12 varijanti SARS-CoV-2, uključujući originalnu verziju virusa.
Jedno antitelo, nazvano S728-1157, isticalo se svojom sposobnošću da ometa Omicron. U eksperimentima sa hrčcima, njihove kolege sa Veterinarske škole Univerziteta Viskonsin-Medison otkrile su da tretman ovim antitelom smanjuje ili ukida količinu originalnog, Delta ili Omicron virusa u nosu i plućima životinja. (Trenutno ga testiraju protiv KSBB.1.5.) Drugi saradnici u Scripps Research-u analizirali su strukturu antitela vezanog za šiljak da bi razumeli gde se vezuje i zašto se Omikronove mutacije nisu mešale.
Njihovi rezultati sugerišu da bi S728-1157 mogao postati osnova za preko potrebnu alternativu konvencionalnim tretmanima zasnovanim na antitelima. Dolazak varijanti, posebno Omikrona, učinio je mnoge od ovih terapija, poznatih kao monoklonska antitela, neefikasnim.
Istraživanje bi takođe moglo da vodi dizajn novih vakcina koje se oslanjaju na protein šiljaka da bi stimulisali proizvodnju antitela. Tim je utvrdio da je konfiguracija šiljka važna. Konkretno, imuni sistem proizvodi efikasnija antitela kao što je S728-1157 kada naiđe na šiljke u otvorenoj konformaciji poput one za koju bi pretpostavili da napada ćeliju. Međutim, sadašnje vakcine zasnovane na mRNA, posebno na bazi Omikrona, imaju tendenciju da proizvode više zatvorenih šiljaka.
„Ovde treba da ponesemo poruku da bi sledeća generacija vakcina trebalo da pokuša da stabilizuje šiljak u otvorenijoj poziciji“, rekao je dr Čangrob.
