Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre kaže za RTS da je sastanak šefova pregovaračkih timova Beograda i Prištine u Briselu izuzetno važan i da je suština da se postavi spisak obaveza koje se moraju brzo sprovesti. Ističe da je ZSO jedan od važnih aspekata pregovora i da će biti jedan od prioriteta kod pregovarača. Što pre počne primena obaveza iz Brisela i sa Ohrida, Srbija će se više približiti Uniji, naglašava Žiofre.
„Stalo nam je do Evrope, stalo nam je do Srbije i njenih građana, bolji smo zajedno“, to je poruka kampanje koju Delegacija Evropske u nije u Srbiji pokreće zajedno sa ambasadorima evropskih zemalja.
Š ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre kaže za RTS da su kampanju pokrenuli da bi objasnili da mare za narod Srbije i da im je stalo do Srbije i njenih građana.
„Često smo razgovarali o velikim reformama, o geopolitičkoj situaciji, o dijalogu Beograda i Prištine, ali retko o tome zašto toliko ulažemo u Srbiju, poljoprivredu, obrazovni sistem… Zato smo odlučili da pokrenemo kampanju, da objasnimo da nam je stalo do Srbije i njenih građana. Zbog toga smo ovde. Želimo da pomognemo, da pružimo podršku, da stvorimo bolju situaciju za srpski narod“, ističe Žiofre.
Kaže da većina građana u Srbiji zna da je EU najveći parner, donator i ulagač u Srbiji, ali da ne znaju svi.
„Mislim da je važno da se obratimo široj javnosti. Nije sve samo u novcu, već i u vezi koju stvaramo sa građanima. Ovde smo zato što smo zajedno bolji“, ističe Žiofre.
U Briselu se danas održava sastanak šefova pregovaračkih timova Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija , a Žiofre smatra da je važno što do susreta dolazi svega nekoliko dana pošto je prihvaćen evropski predlog.
„Sada se sve svodi na primenu novih sporazuma i starih sporazuma i zato je toliko važan ovaj sastanak danas“, kaže Žiofre.
Ističe da je suština da se postavi spisak obaveza koje se moraju brzo sprovesti.
„Zajednica srpskih opština (ZSO) je važna tema koja mora da se isprati i mora da se ide ka sprovođenju što je pre moguće. Naravno, to sve mora da se desi u kontekstu kada su obe strane spremne na kompromise“, ističe Žiofre.
Kaže da je ZSO jedan od važnih aspekata pregovora i da se o tome stalno govori.
„Mi želimo da se govori o ZSO, ali želimo i da se to sprovede u delo. Naravno, to će biti jedan od prioriteta kod pregovarača“, naglašava Žiofre.
Na pitanje da li je primena sporazuma iz Brisela i Ohrida uslov ili prečica za Srbiju do EU, Žiofre kaže da to nije nikakav novi uslov jer je Srbija pristupila pregovorima sa EU i već tada odlučila da će normalizacija odnosa sa Prištinom biti deo okvira pregovora.
„Postoji poglavlje 35 koje se odnosi na ovo pitanje i sada moramo da ažuriramo to poglavlje, da se uključe nove obaveze koje su strane prihvatile u Ohridu i Briselu. Ovo je prilika, siguran sam, za Srbiju jer što pre krenemo sa primenom ovih obaveza, Srbija će se više približiti EU“, naglašava Žiofre.
Srbija je poslednji klaster otvorila u decembru 2021. godine, a Žiofre ističe da je otvaranje novog sada u rukama zemalja članica.
„Otvorili smo klaster 4 u decembru 2021. godine. Komisija je ukazala da je Srbija spremna tehnički za otvaranje klastera 3 i to je sve sada u rukama zemalja članica, one treba da donesu odluku. Da bismo došli do toga, mislim da je jasno šta treba da se učini – sa jedne strane vladavina prava, mediji, borba protiv korupcije, a drugo je korak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, objašnjava Žiofre.
Kaže da je sada nova prilika, sa zamahom koji je postignut u Briselu i na Ohridu.
„I spoljna politika je postala važno pitanje. To su sve pitanja koja moraju da se usklade i moramo da sarađujemo sa Vladom Srbije, kako bismo se na svim frontovima približili otvaranju novog klastera i zatvaranju u budućnosti“, kaže Žiofre.
