Naučnici su otkrili da osobe koje pate od depresije i anksioznosti koji su imali traumatično detinjstvo imaju tendenciju da rastu kao ljuti odrasli, a što je trauma gora, to je odrasla osoba ljutija. Ovo može uticati na lično mentalno zdravlje i društvenu interakciju, ali takođe otežava lečenje depresije i anksioznosti. Ovaj rad je predstavljen na Evropskom kongresu psihijatrije u Parizu.
Ranije su istraživači otkrili da više od 40% pacijenata sa anksioznošću i depresijom ima sklonost ka besu. Ovo se poredi sa samo oko 5% zdravih kontrola. Ova studija je radila sa podacima iz tekuće Holandske studije depresije i anksioznosti, koja je dizajnirana da istraži tok depresije i anksioznih poremećaja u periodu od nekoliko godina.
Počevši od 2004. godine, studija je obuhvatila učesnike između 18 i 65 godina i počela da ih ispituje o njihovom detinjstvu; do kraja studije, učestvovalo je 2276 ljudi. Radeći tokom godina, uspeli su da otkriju da li je bilo kakve traume iz detinjstva, kao što je gubitak roditelja, razvod roditelja ili smeštaj u starateljstvo. Takođe su pitali učesnike o zanemarivanju, emocionalnom, fizičkom i seksualnom zlostavljanju. Učesnici su kasnije takođe provereni na različite psihijatrijske simptome povezane sa depresijom i anksioznošću, uključujući njihovu sklonost ljutnji i kako se to manifestovalo.
Vodeći istraživač Nienke De Bles (Univerzitet Lajden, Holandija) rekla je: „Iznenađujuće je malo istraživanja o besu uopšte. Holandska studija depresije i anksioznosti je dobro uspostavljena studija koja je proizvela mnogo dobrih naučnih podataka, ali postoji nije bilo nikakvog značajnog rada sagledavajući podatke o traumi u detinjstvu i uviđajući da li je to povezano sa povećanim nivoom besa. Sada smo otkrili da postoji veza“.
Otkrili smo da anksiozni ili depresivni ljudi sa istorijom emocionalnog zanemarivanja, fizičkog ili psihičkog zlostavljanja imaju između 1,3 i 2 puta veće šanse da imaju problema sa besom. Takođe smo otkrili da što je iskustvo iz detinjstva traumatičnije, to je veća sklonost ka ljutnji odraslih. Ne možemo definitivno reći da trauma izaziva bes, ali veza je jasna.
Otkrili smo da deca koja su patila od emocionalnog zanemarivanja imaju povećanu tendenciju da izrastu u odrasle koji su razdražljivi ili lako ljuti, dok su oni koji su bili fizički zlostavljani imali veću sklonost ka napadima besa ili antisocijalnim osobinama ličnosti. Seksualno zlostavljanje je imalo tendenciju da dovede do potiskivanja besa, verovatno zbog veće osetljivosti na odbacivanje – ali to treba potvrditi.“
Ona je nastavila: „Biti lako ljutiti može imati nekoliko posledica. Može otežati lične interakcije i može imati posledice po vaše mentalno zdravlje i dobrobit. Ali ljudi koji se lako naljute takođe imaju veću tendenciju da prekinu psihijatrijsko lečenje, pa ovaj bes može značiti da im smanjuje šanse za bolji život“.
Ako osoba, ali upija bes, terapeut to možda neće videti. Verujemo da bi trebalo da bude standardna praksa pitati osobe koje pate od depresije i anksioznosti o besu i traumi iz prošlosti, čak i ako pacijent ne pokazuje trenutni bes. Psihijatrijski tretmani traume iz prošlosti mogu se razlikovati od lečenja trenutne depresije, tako da psihijatar treba da pokuša da razume uzrok kako bi mogao da ponudi ispravan tretman svakom pacijentu.
Dr Julian Beezhold (Univerzitet Istočne Anglije, generalni sekretar Evropskog udruženja psihijatara) je prokomentarisao: „Ova studija se bavi pomalo zanemarenim simptomom besa i njegovom povezanosti sa iskustvom iz detinjstva. Nalazi su u skladu sa onim što vidimo tokom dana. današnjoj kliničkoj praksi i nadamo se da će pomoći da se poveća svest o važnosti besa i povezane traume iz detinjstva. Dr Beezhold nije bio uključen u ovaj posao.
