Dobar san je neophodan za dobro zdravlje, ali mnogi Latinoamerikanci u SAD ga jednostavno ne dobijaju dovoljno.
Da bi rasvetlili moguće razloge zašto, istraživači proučavaju navike spavanja onih koji žive u blizini granice između SAD i Meksika.
„Iskreno, mislim da nemamo baš dobro razumevanje o tome kolika je stopa (problema sa spavanjem) u latino zajednici“, rekao je Džon Ruiz, profesor psihologije na Univerzitetu Arizona u Tusonu. On je deo istraživačkog tima koji proučava navike spavanja Latinoamerikanaca koji žive u oblasti Nogales, Arizona, duž granice između SAD i Meksika.
Cilj Nogalesove studije o kardiometaboličkom zdravlju i spavanju je da pomogne u razvoju „razumevanja kako granični konteksti i društveni konteksti utiču na san u pograničnom regionu“, rekao je Ruiz. „Drugo, da li ti obrasci spavanja i povezani kardiovaskularni rizici variraju u zavisnosti od etničke pripadnosti? Da li Latinoamerikanci doživljavaju te kontekste drugačije od onih koji nisu Latini, i da li je to korisno ili štetno za njihovo zdravlje?“
Većini odraslih treba sedam do devet sati sna svake noći, ali oko 1 od 3 odrasle Latinoamerikance spava manje od sedam sati, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. To je u rangu sa ukupnom populacijom SAD.
Nedovoljno spavanje, nesanica i poremećaji kao što je apneja u snu povezani su sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i dijabetesom – stanjima koja mogu povećati rizik od srčanih oboljenja.
Do pre otprilike deceniju, zdravlju spavanja latinoameričkih ljudi obraćalo se malo pažnje. Ali latinoamerička populacija u SAD porasla je za 23 odsto između 2010. i 2020. na više od 62 miliona, pokazuju podaci popisa. Sada su se istraživanja o spavanju Latinoamerikanaca postepeno proširila, a nalazi sugerišu da imaju veću učestalost deprivacije sna – ali uzroci još uvek nisu dobro poznati.
U južnoj Arizoni, okrugu Santa Kruz, oko 1.000 odraslih — uglavnom Amerikanaca Meksika — starosti od 25 do 60 godina učestvuje u studiji spavanja. „Blizina granice može dovesti do više stresa, a taj veći stres može uticati na nečiju sposobnost spavanja“, rekao je Ruiz.
Susedstva pored granice često moraju da se bore sa povećanom bukom, ali stanovnici okruga takođe žive sa manje resursa i često intenzivnim političkim nadzorom oko bezbednosti i bezbednosti granica. „Sve te stvari mogu biti posebno izazovne“, rekao je on. „Oni mogu uticati na to koliko ćete moći da se dobro odmorite.“
Socioekonomski status takođe može uticati na san, rekao je Ruiz. Oko 20% stanovnika okruga živi u siromaštvu, pokazuju podaci popisa. Latinoamerikanci čine više od 80% od skoro 48.000 stanovnika okruga, a mnogi moraju da rade više od jednog posla da bi sastavili kraj s krajem. „To vreme mora da dođe odnekud“, rekao je on.
Istraživanje se sprovodi zajedno sa Mariposa Communiti Health Center, koji prikuplja podatke o faktorima vezanim za spavanje, kao što su stres, akulturacija i socioekonomske informacije, rekla je Peti Molina, viši direktor zdravstvenih usluga centra i glavni istraživač studije. .
Tokom dve nedelje, učesnici dobijaju preglede i uređaje za nošenje kući za praćenje obrazaca spavanja. Molina, koji nadgleda studiju u Mariposi, rekao je da belci koji nisu latinoamerikanci takođe učestvuju radi uporednih podataka. U drugim delovima SAD, neke studije su otkrile da belci koji nisu latinoamerički spavaju duže i bolje od drugih rasnih ili etničkih grupa.
Molina je rekao da važnost studije iz Arizone leži u određivanju veze između sna, zdravlja i društvenih faktora i faktora životne sredine koji „utiču na mnoge ljude, posebno ovde duž granice“.
Studija je nedavno ponovo pokrenuta nakon pauze zbog pandemije COVID-19. Ruiz očekuje da će to biti završeno do kraja ove godine. Nalazi studije bi se mogli primeniti u budućim istraživanjima rastuće i diverzifikujuće hispano populacije, rekao je on.
„Moraćemo to da shvatimo“, rekao je Ruiz. „Latino populacija je mlađa grupa po godinama, što znači da će se samo povećavati u odnosu na ukupnu populaciju“, rekao je on. „Razumevanje zdravlja Latinosa biće sve važnije kao nacionalni prioritet.
