Francuska vlada planira da isproba nadzorne kamere nadograđene veštačkom inteligencijom na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. protivnici su ljuti zbog, kako kažu, nepotrebnog i opasnog prekoračenja bezbednosti.
Dok vlada kaže da su takvi sistemi potrebni da bi se upravljalo milionskim brojem ljudi i uočile potencijalne opasnosti, kritičari vide zakon — usvojen u četvrtak — kao poklon francuskoj industriji po cenu vitalnih građanskih sloboda.
Prošle nedelje, oko 40 uglavnom levo orijentisanih poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je u otvorenom pismu francuskim poslanicima da plan „stvara presedan nadzora koji nikada ranije nije viđen u Evropi“, objavio je dnevnik Mond.
Debate su počele kasno u ponedeljak u Narodnoj skupštini, donjem domu francuskog parlamenta, a taj potez — član širokog predloga zakona o Olimpijskim igrama — naišao je na veliko odobravanje uprkos snažnom protivljenju levičarskih poslanika.
I pre rasprave, poslanici su podneli 770 amandmana na zakon o bezbednosti Olimpijade, od kojih su mnogi bili usmereni na član sedam.
Taj odeljak predviđa da video koji su snimili postojeći sistemi za nadzor ili novi — uključujući kamere postavljene na bespilotne letelice — bude „obrađen algoritmima“.
Softver za veštačku inteligenciju bi „u realnom vremenu otkrio unapred određene događaje koji bi verovatno predstavljali ili otkrili rizik“ od „terorističkih akata ili ozbiljnih povreda bezbednosti“, kao što su neobična kretanja mase ili napuštene torbe.
Sistemi bi tada signalizirali događaje policiji ili drugim službama bezbednosti, koje bi mogle odlučiti o odgovoru.
Vlada se trudi da uveri da testovi pametnih kamera neće obraditi biometrijske podatke, a posebno da neće pribegavati prepoznavanju lica, tehnologijama koje francuska javnost ne primenjuje preširoko.
„Eksperiment je veoma precizno vremenski ograničen… (i) algoritam ne zamenjuje ljudsku procenu, koja ostaje odlučujuća“, rekla je ministarka sporta Amelie Oudea-Kastera poslanicima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ističe februarsku anketu za dnevnik Figaro koja sugeriše da velika većina ponovo koristi kamere na javnim mestima, a posebno na stadionima.
Ali protivnici kažu da planovi prelaze granice francuskog ustava i evropskog zakona.
Grupa za digitalna prava La Kuadrature du Net (KDN) napisala je u izveštaju poslatom zakonodavcima da će sistemi u stvari upravljati osetljivim „biometrijskim“ podacima prema širokoj definiciji francuskog ombudsmana za prava iz 2022.
Kao biometrijski podaci, te karakteristike bi bile zaštićene moćnom Opštom uredbom o zaštiti podataka Evropske unije (GDPR), tvrdi KDN.
Portparol ministarstva unutrašnjih poslova odbacio je taj nalaz, insistirajući da planirana obrada nije koristila nikakve biometrijske podatke ili tehnike prepoznavanja lica.
Period testiranja kamere trebalo bi da traje do kraja 2024. — mnogo nakon završetka igara i pokrivanja drugih velikih događaja, uključujući Svetsko prvenstvo u ragbiju kasnije ove godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da bi „trebalo da pokrije značajan broj velikih događaja“ za „najpotpuniju i najrelevantniju procenu“.
Ali aktivistkinja KDN-a Naomi Levain rekla je za AFP: „Klasično je da se Olimpijske igre koriste da se prođu stvari koje ne bi prošle u normalnim vremenima“.
„Razumljivo je da postoje izuzetne mere za izuzetan događaj, ali idemo dalje od teksta koji ima za cilj obezbeđivanje Olimpijskih igara“, rekao je poslanik socijalista Rodžer Vikot pred većom u ponedeljak.
Elisa Martin, poslanica tvrdolevičarske opozicione stranke France Unboved (LFI), rekla je za AFP da je to samo poslednje od niza dodatnih bezbednosnih ovlašćenja uvedenih pod predsednikom Emanuelom Makronom od 2017.
„Način na koji je ovaj zakon osmišljen je kao da živimo u stalnom vanrednom stanju“, rekla je ona.
Levain iz KDN-a je rekao da su „mnogi lideri na ovom tržištu francuska preduzeća“, nazvavši odredbe zakona „uslugom za industriju“.
Veličina tržišta video nadzora samo u Francuskoj procenjena je na 1,7 milijardi evra (1,8 milijardi dolara) u članku iz 2022. koji je objavilo industrijsko telo AN2V.
Zakon će Olimpijske igre 2024. učiniti „izlogom i laboratorijom za bezbednost“, dajući kompanijama priliku da testiraju sisteme i prikupljaju podatke o obuci za svoje algoritme, rekao je Levajn.
Neki gradovi u Francuskoj, kao što je mediteranska luka Marsej, već koriste „pojačani“ nadzor u trenutno legalnoj sivoj zoni.
Takvi podaci su potrebni da bi se kompjuterski programi obučili o tome koje vrste ponašanja da označi kao sumnjivo, učeći da prepoznaju obrasce u pokretnim slikama – baš kao što se tekstualne AI, kao što je ChatGPT, obučavaju na velikim delovima pisanja pre nego što mogu da generišu sopstvene pisane rezultate.
Ali protivnici kažu da postoji malo ili nimalo dokaza da pojačani nadzor — ili čak tradicionalniji CCTV sistemi — mogu sprečiti zločine ili druge incidente oko velikih sportskih i kulturnih događaja.
Pametne kamere „ne bi ništa promenile na Stad de Fransu“ prošle godine, kada su ogromne gomile navijača Liverpula bile nabijene u male prostore dok su čekale da uđu u finale Lige šampiona, rekao je Leven.
„To je bilo loše upravljanje ljudima, postoji znanje kako da se upravlja gomilom, treba napraviti proračune o postavljanju barijera i usmeravanju tokova… nijedna kamera to ne može da uradi“, dodala je ona.
