Evropska komisija želi da zahteva od kompanija u Evropi da dokazima potkrepe tvrdnje o klimatskim uslovima o svojim proizvodima, u skladu sa nacrtom pravila o iskorenjivanju obmanjujućih zelenih oznaka za proizvode od odeće do kozmetike, prenosi Rojters.
Evropska unija bi trebalo da u sredu predloži nove zahteve kompanijama koje žele da promovišu robu koja se prodaje u Evropi sa oznakama poput „prirodno“, „klimatski neutralno“ ili „sa sadržajem recikliranog materijala“.
Nacrt predloga, koji je Rojters video u utorak, kaže da koristi takve oznake, kompanija mora prvo da izvrši naučno zasnovanu procenu, procenjujući sve značajne uticaje na životnu sredinu, kako bi dokazala da njen proizvod ispunjava tvrdnju, ili da ima verifikovano prema šemi ekološkog obeležavanja.
Akreditovani verifikator – nezavisan od kompanije – bi tada morao da proveri tvrdnju, pre nego što kompanija može da je javno koristi. Kompanije koje daju tvrdnje o klimatskim promenama bez dokaza mogle bi se suočiti sa finansijskim kaznama.
Prema sopstvenoj analizi EU, zeleno ispiranje je rasprostranjeno u Evropi. Procena Komisije od 150 tvrdnji o ekološkim karakteristikama proizvoda u 2020. pokazala je da je većina – 53% – pružila „nejasne, obmanjujuće ili neosnovane informacije“.
U nacrtu se navodi da pravila imaju za cilj da pomognu potrošačima da identifikuju koji su proizvodi zaista ekološki prihvatljivi i da odaju odgovarajuće priznanje kompanijama čiji proizvodi imaju stvarne ekološke prednosti.
Predlog bi obuhvatio sve potrošačke proizvode koji se prodaju u EU, osim ako nisu obuhvaćeni postojećim zakonima EU koji regulišu određene oznake – na primer, organski označenu hranu.
Grupe kampanja pozdravile su nacrt plana kao korak napred u odnosu na danas uglavnom neregulisanu proliferaciju zelenih potraživanja. Ali oni su upozorili da bi predlog dao kompanijama previše slobode da biraju koje podatke ili uticaje će koristiti za procenu potraživanja – umesto postavljanja čvrstih standarda širom Evrope za sve.
„Mogli biste imati jedan proizvod procenjen pomoću dve različite metodologije, a to bi vam dalo potpuno različite rezultate“, rekao je Margo Le Galu, menadžer programa u neprofitnoj ekološkoj koaliciji za standarde.
Među zahtevima bi bio da kompanije čija se potraživanja oslanjaju na kupovinu kredita za ugljenik kako bi nadoknadili sopstveni uticaj na životnu sredinu to moraju da obelodane.
Zemlje EU i Evropski parlament moraju da pregovaraju i odobre konačni zakon pre nego što se on primeni – proces koji obično traje više od godinu dana.
